Marketing
Proleteri bazde po kašlju
Nakon onako dirljivog posta o valentinovu i o tome da meni taj dan niš ne znači, tj. da je to čisto komercijalni dan, vraćam se starim, glupim temama. Neke od tih će biti važne, neke malo manje važne, a neke će bit glupe ko kurac, pa ih se uopće nemora čitat.
No dobro, kaj, od utorka, kad je bio zadnji moj post, niš se novog nije dogodilo, osim što ekipa iz razreda(zna se na kog se misli) još jače i odvratnije smrdi, to više nije normalno, pa ajde, opsovat ću im mater bogovu: Jebo vam Bog mater, operite se, smrdite ko Isusi!
Nego, danas je Zokiju rođendan i sad bih mu ovom prilikom još jednom čestitao rođendan! Zoki, sretan ti rođendan! Neda mi se pisat sva sranja kaj ti sve želim, pa onda da skratim, želim ti sve najbolje!!!
Pa eto, pošto je čovjeku danas 18. rođendan nismo išli na prvi sat, pa smo se našli u 13 sati i išli cugat i popili nas četvorica flašu amara i litru i pol pive, pa smo na nastavu došli polupijani i sve nam je bilo smiješno, ali mi smo bili svima oko nas smiješni, pa su nam se svi smijali, ali nema veze...
Tko nezna što je Amaro(takvih je malo) evo slikice tog pića:
Naravno, nismo pili tj strani, nego domaći.
No dobro, nije tolko bitno to kaj smo pili, nego je bitno da je Zokiju danas rođendan, ali sam to već reko. Sad nemam više kaj pisat pa evo jedne slike jedne životinje:
To vam je ljudi morski slon i ta životija je jako ružna i velikom kilažom, neznam kolka je(negdje oko pol tone), ali me jako podsjeća na nekoga iz razreda, vi pogodite na koga.
No dobro, neznam fakat više kaj da pišem, sada slušam offspring, svira pjesma "no brakes" i nekak mepomalo nabrijava.... dobar je taj offspring.
Dobro, ajde, ide jedna pričica koja se zove:
VOSAK MI PRODAJE, BOG GA JEBO
Prije par dana ja spavam, kad odjednom neko me lupanje probudi, a ja sav neuredan i neispavan kunem boga i isusa krvavog, znajući da je to prodavač voska koji me smeta u snu svaki treći dan(osim nedjeljom). Ja mu otvorim, ko i svaki put, kod on pohlepno uđe i počne mi lizat mrvice od večere od jučer(jeo sam sendviče sa dukatelom i kulenom). Ja sam mu rekao, budalo, ne liži toooo! A on me lupi, kao da sam mu zadnji neprijatelj i nastavi lizat mrvice sa stola. Ja sam bio sav izbezumljen i čekao da završi sa lizanjem. Nakon sat i pol čekanja, ja kažem DOSTA! A on sav uplašen ode i pokupi voštane figure koje nosi sa sobom i prodaje ih po susjedstvu.... No s njim je bio i jedan bodyguard koji je pazio na njega, ali sam i njega izbacio.....
Pouka ove priče je da nikad ne smiješ vjerovat ljudima koji vole lizat mrvice, nego im se treba hrabro suprotstavit prsa o prsa, kao što sam ja to učinio.
Tu je slika prodavača voska, pa sami pogledajte kakvog sam ja monstruma izbacio iz kuće, pička mu materina(Davor)...
A tu je slika bodyguarda(Marko):
TO JE TO, KOMENTIRAJTE!!!!
Post je objavljen 17.02.2006. u 20:23 sati.