Ratujem sa smislovima
nastojeći ih na neki način
povući za uši.
Drznici,
buntovnici
bez obraza
često nestaju
pa se čini
da ih moram
tražiti.
Egoisti.
Nekad ne shvaćam
sve silne riječi
kojima me zasipaju
kao što se zemljom
zasipa grob.
Guše me.
Bitke dobivam,
no ratu nema kraja,
humoreska smislova
i dalje traje.
Bojim se
onog trenutka
kad im postanem
neinteresantan.
Zaista,
nema ništa gore,
ništa perverznije
od nezainteresirana
smisla.
Post je objavljen 16.02.2006. u 23:00 sati.