Bilo je to jučer,oko pola četiri.Upada meni u ured gospođa sa ogromnim buketom crvenih,ruža kao krv i pita da li sam ja ta i ta?Ja naravno potvrdim i žena mi pruži taj prekrasni buket sa zataknutom porukicom i kaže mi:"uživajte".
Ja jadna,zbunila se totalka,curke u sobi gledale me poluzavidno i poluradoznalo,nisam znala kaj da velim.Nisam takvo što još doživjela.
Otvorim ja drhtavim rukama,tu porukicu,da vidim tko to šalje i kaj piše.A poruka je glasila ovako:"oprosti za jučer,pusa...(i naravno ime u potpisu koje sada neću navoditi)".
A to oprosti za jučer,odnosilo se na Valentinovo,jer je dotična osoba smatrala da me uvrijedila i poslala mi cvijeće kao ispriku.
Bogme dobra isprika rekla bih.
A kaj sam ja napravila????
To mogu samo ja napraviti,takvu debilanu i takvu glupost...Shit,shit,shit....
Ja sam mu fino navečer rekla,da se nemrem više viđati sa njim i skomirala ga totalno.Stvarno sam bitch,teška i odvratna.
Pa mislim da nisam normalna. A mali totalno u komi.
I tak sam si ja rekla:Ma hajde,jutro je pametnije od večeri.Čak sam i njemu udjelila svoj pametni savjet.I tak,došlo jutro,a ja niš pametnija.I kaj je najbolje cijeli božji dan razmišljam o njemu.Tipično ženski,kaj ne?Ili tipično ljudski?
Kad nekaj izgubiš onda ti to fali...Bože mili..
I kaj sad?????Kaj sad?????
Možda da pričekam par dana,da se slegnu malo moji hormoni....ili da ga nazovem...užas..izgaram kao šibica....
Post je objavljen 16.02.2006. u 14:43 sati.