Prođe skorom još jedan dan. Bio je onak. Svakodnevan. Vozikanje i eskiviranje radnih zadataka. Negdje oko sredine radnog dana izašo van s jednim najtoplijim očima koje se kriju iza naočala i jednom sve to plus ostalo (frajeri ne znate kaj propuštate op.a.) u neki radni zadatak. Oni to shvatiše poluozbiljno te obaviše isto. Potom kafa i problemi s posla. Ondak moj radni zadatak. Ful uspješno obavljen. A onda. Piva nekon milijardu dana. Sjelo mi super. Jedan lik iz ove priče mi broji isto. Nema potrebe. Ondak još malo vozikanja. Pa slijedi : You are a little mistery to me....
H. van der H.
Post je objavljen 15.02.2006. u 20:12 sati.