Nakon dugo vremena sunčeve zrake miliju i ove sive prozore…Istina još pod oštrim kutom ali i ovako pružaju neku nadu…
Razmišljam da li da padnem u sentiš k'o šljiva u govno ili da prebacim redenike i repetiram mitraljez…
Ali kako vlada još zadovoljstvo od sinoćnjeg olimpijskog srebra bolje da ne kvarim…
Sinoć smo doslovno svi bili zadovoljni iako u tome rjeđe postižemo konsenzus nego ovi u Saboru…
Luciji se napokon netko svidio…Josef je sretan jer mu se konačno svidio TV program…Frenky jer smo uspjeli razbiti austrijsku zavjeru…Zvonko jer nije bilo svih onih „poznatih“….A ja?...
Ja sam bio presretan jer sam prepoznao zrnce nečega što bi se trebalo zvati pravda…
Odričeš se sveg onog smeća u životu što se smatra normalnim životom, jebeš se po šatorima na temperaturama koje su i pingvinima niske, piša po tebi tko stigne jer nisi tatin sin, jer nemaš auto od 500 konja, i što sve ne …
Onda vjerojatno ON razmakne malo te oblake pogleda i kaže : pravedno je da dobiješ taj komad metala…Isto kao što kaže onom drugom : pravedno je da se ti sad spizdiš svojim Ferarijem u taj zid…Ali su i njega zajebali pa rade čvrste karoserije…košta ali je čvrsto…
Ma plakao sam…Priznajem nešto što mi teško pada ali jesam…Vidjeti brata i sestru koji jecaju na onom cilju je trenutak koji ježi…Jer to nisu suze pobjede…A ne … To su suze za okončanje jedne grozne nepravedne patnje…To je kraj puta na kojem je samo trnje i ništa više…i bol jer onom paralelnom stazom šetaju namirisani pederčići sa šupljoglavkama ispod ruke…
Ali oni nikad neće osjetiti metal na svom srcu…Mogu osjetiti samo metal u srcu ako netko bude dobro gađao…Oni to neće ni razumjeti ali kao da im je bitno…
Zato za kraj još jedan mudri iskaz onog panonskog momka:
Netko to od gore vidi sve
Stevu Čenejca je ubio grom, nežno ko rukom.
na širokom šoru tu negde pred zoru il pre.
Niko se nije pitao gde se to noću skitao,
nego su žalili i sveće palili svi.
Sa njegovim stricem sam proveo dan,
bio je očajan, al taj matori momak
je imao stomak za sve.
Pa reče: "Eto, tuđeg se latio,
zato je glavom platio.
Zbog žene svog kuma je sišao s uma, sasvim.
A vidiš neko to od gore vidi sve...
Povlači te konce, igra se,
postavi svaku stvar na svoje mesto.
Svako dobro, a zlo još pre.
Sve vide oči sudbine."
Tako ponekad te reći mi dođu, ko jeka.
Kad bure se spuste i pacovi napuste brod.
Ne brinem mnogo o njima vrate se s lepim danima.
Pa idemo dalje i plovidba traje ko pre.
Al znam da neko to od gore vidi sve...
Lomiš mi srce ko bagremov prut, onako uz put,
kad ostaneš sama ti nađeš par dana za nas.
Al ja crtam svoje krugove i praštam stare dugove.
Da, možda se varam, al što da se staram o tom?
Kad uvek neko to od gore vidi sve…
Post je objavljen 15.02.2006. u 10:25 sati.