Marketing
«Zašto mi to radiš? Valentinovo je….ne bi li mogla samo malo otvoriti prozor da pogledam u sunce?»- izustila je.
«Sunce ti škodi.»-odlučno sam odgovorila.
«Ali ne bi li mogla…Zavjese?»- navaljivala je.
«A nisi li ti još donedavno živjela u svijetu šutnje? Odakle ti samo snaga da govoriš?»
«Molim te…»- bila je uporna.
Razmišljala sam…Valentinovo je…nije li trenutak da se žrtvujem?
-Ne, ne, ne ne smiješ. Ne zaboravi što ti je prošli put napravila. Ne zaboravi što ti je i prošli i pretprošli i pret pret prošli put napravila. Ne zaboravi..
Ali moram! Osamnjena je, a sunce joj ne može pomoći da pobjegne.
-Ne smiješ! Poželjet će izaći van. Tužit će te nekome!
Ta to je samo sunce. Ne bi li bilo humano? Valentinovo?
-Rekoh: ne smiješ. Daj me poslušaj!
«Čuješ li ti mene? Zašto mi ne odgovaraš?»-bila je zbunjena.
«Molim te…oprosti mi za sve…samo bih htjela malo…sunce…» i onda je naglo zastala.
Čula sam samo zvukove povraćanja.
Sretno ti Valentinovo-povikalo je ono nešto u meni.
Post je objavljen 14.02.2006. u 18:41 sati.