daklem zasto se sjetih ove pjesme...
onako...
jednom davno davno rekoh jednoj osobi da treba i magazin slusati...
a onda kao pitanje zasto odslusali smo ovu pjesmu u nekom zadimljenom
kaficu...
pitala me a to je nasa pjesma?
ja rekoh ne, to je pjesma od magazina
naravno da sam se pravio jako pametan i sveznajuci...
i grijeso sma znam...
zaot sad necu..
i ova pjesma me uvjek sjeti njenih ociju
nije dobro da me pjesme podjsecaju na nesto..
ali ja sam takav audio tip...
a i podsjeca me na jedan osmjeh :)
pravi osmjeh....
i jedan odgovor...
pravi odgovor....
Magazin
Minut srca tvog
Vezati cu sjecanja
da ne lete nikuda
da ne lete nikuda
jer su gorkog okusa
Nije more toliko
veliko ni duboko
veliko ni duboko
da u njega stanu sve
uspomene na tebe
Ref.
Sve da hocu
ja ne mogu sebi sakriti
da sam na te
slaba ljubavi
Sve da hocu
ja ne mogu tebi priznati
da je cjeli zivot moj
samo minut srca tvog
i meni jos lakse note :)
Anita
Dal' se bar ponekad seti?
Plašim se da ne...
Prosto... Ko u opereti... Sklopilo se sve:
Violinist, tužni pajac, lepa žena i tokajac,
A kulise... Zavejani grad...
Vodila me kud je htela, Dobar sam ja gost
Verešmarti, Citadela, i Lančani most
Zavejani Trg Heroja... gde poželeh da je moja,
I da uvek bude kao tad.
Zvonio je cimbal neku tužnu staru stvar
Molila me da joj pišem jednom bar
Zateklo je jutro snežno same zvezde dve
Ljubila me nežno, k'o nijedna pre.
Pogledom sam posle dugo pratio njen trag,
Zavejanom ulicom Sent Haromsag.
Plašila me slutnja neka,
Znao sam od pre
Sve izgleda izdaleka drukčije.
Srce malo jače bije kad se setim nje
A Listove rapsodije bude stare sne.
Eh, da mi znati gde je,
Dal' se seti kada veje,
Il' u inat drugog ljubi tad?
Zvonio je cimbal neku tužnu staru stvar
Molila me da joj pišem jednom bar
Zateklo je jutro snežno same zvezde dve
Ljubila me nežno, k'o nijedna pre