Anuk mi je danas dala ideju. Ja ni sama nisam bila sigurna što točno želim od ovog bloga i dok sam sjedila na njenom krevetu, totalno letargična, pregledavala skripte ispred sebe, ona mi je napomenula ''Šta, namjeravaš otvoriti blog?''
Pa da, razmišljala sam (mada sam lagala jer sam ga već otvorila, iako je par dana zjapio prazan).
''Molim te samo nemoj nas spominjati, uopće se ne želim pronaći u tvojim percepcijama ili na netu.''
Ideja mi se sama nametnula. S nečim ću morat otvoriti ove horizonte. A svaki mali blog iza svoga imena ima i osobu s tipkovnicom, a ta osoba ima vlastiti život na pločniku.