Joj, jadna Lara, jadna Viconia, jadan Sirius, jadna Amy, jadan moj mišek, jadan Emille i na kraju jadna ja.
Baš smo u jadanju svi zajedno.
Prvo, što se dogodilo s Larom točno nemam pojma, ali po školi kruže glasine da je potpuno poludjela. Ne vjerujem u to, ali znam da je premještena u Sv. Mungo. A s njom je išao i Connor. Rekla mi je McGonnagalica.
Sjeli smo ja i Sirius i razgovarali danas. Pošto nema ni Lare ni Remusa (pun je mjesec) mi smo se odlučili malo družiti.
Pričali smo o tome što se dogodilo s Larom i ja sam se čudila kad je rekao da nisu išli zajedno, ali sve mi je bilo jasno kad je rekao da ga je Connor bacio u kaznu. Nisam mu htjela govoriti da je i Connor s njom u Mungu. Mislim da bi on tada totalno puknuo. Zajedno smo joj napisali pismo i ja sam ga otišla odnijeti.
U sovinjaku me presreo Severus.
„Slatkice, ti to mene izbjegavaš nešto?“ nasmijao se i uhvatio me grubo za ruku. Ja sam se pokušavala iztrgnut i siktala sam: „Budalo, pusti me. Mrzim te“. Privukao me k sebi i rekao: „ali ja tebe volim bez obzira na to što si mješanka“. „Kako se usuđuješ, i ti si.....“ Nije me pustio da dovršim. Stisnuo me tako da se nisam mogla pomaknuti i pokušao me poljubiti. U tom je trenutku unutra ušao Emille.
Kad je vidio što se događa, dotrčao je do nas, odvojio od mene i opalio mu šamar. „Jesi li ti normalan? Kakve ti to gluposti padaju na pamet, budaletino glupa. Sve ćeš pokvariti“ Nisam se zadržala da čujem razgovor. Iskrala sam se i pokušala pobjeći. Odjednom me Emille uhvatio i rekao: „Neideš ti nikamo bez mene“.
Odnio me (doslovce) do jezera, daleko da se nije moglo čuti moje vrištanje. Spustio me na tlo. Nisam pobjegla jer sam htjela vidjeti što želi od mene.
„Što ti zapravo želiš od mene? Dobro zhnaš da imam dečka i da ga volim. Uzaludan ti je trud.....“ rekla sam. „Oprosti na svemu. Valjda sam nekako htio da se od njega odljubiš i da se u mene zaljubiš. Shvati, ja te volim“ rekao je pokunjeno.
„Da to mi je jasno. Žao mi je ali ja tebe ne volim i moraš se s time pomiriti. Molim te, ostavi me na miru“ dignula sam se i otišla. Nije došao zamnom.
Odlučila sam da ću posjetit Remusa u bolnici. Na putu tamo začula sam prigušeni plač. Malo mi je bilo čudno jer sam se sjetila da se slično dogodilo onaj dan s Viks, samo što ovoga puta nije bio Remus kraj mene, a štapić sam ostavila u sobi.
Skupila sam hrabrost i približila se. U mraku sam ugledala Viks ponovno u suzama.
Došla sam do nje i pokušala biti duhovita: „Jao, Viks. Opet Lucius? Ma daj nemoj tako zbog njega. On je jedan običan smrdonoša-prdonoša.“ Uspjela sam izazvati tračak smijeha na njenom licu, ali opet se uozbiljila i rekla:
„Moji roditelji.... Oni... Mrtvi su. Pronađeni su jutros. Ubili su ih smrtonoše. Iznad njihovih tjela bio je Znamen i na zidu je pisalo: Smrtonoša do smrti“ Tada je još jače zaplakala. „Molim te pokušaj se smiriti. Kako znaš, mislim u Poroku nije ništa pisalo“ sjela sam kraj nje i utješno je zagrlila.
„Dumbledore mi je rekao maloprije. Pozvali su mi i brata. Dolazi u srijedu iz Beča. Valjda će on srediti sve. Joj, Dru, što da sad radim?“
„Dođi samnom u bolnicu da ti madame Pomfrey da sedativ da se malo smiriš. Ionako sam namjeravala posjetit Remusa.“
Zajedno smo otišle u bolnicu. Objasnila sam madame Pomfrey situaciju i ona je dala Viconiji ono nešto da zaspe bez snova. Došla sam do Remusa i ispričala sam to s Viconiom. Rekao je da će pomoći ako bilo što treba i rekao da se neće ljutiti ako ovih dana poželim biti s njom da je tješim. Rekla sam da nije potrebno jer je ona jaka i prebrodit će to i ako mu ne smeta da se malo druži s nama bar dok joj brat ne dođe. Složio se.
Ja sam zastala. Nisam znala dali da ispričam ono s Emilleom i Severusom. Pitao me što mi je. Rekla sam da me nešto muči ali da me strah ispričati mu da se nebi naljutio. Obaćao je da neće. Ispričala sam mu sve. Prvo je neko vrijeme šutio, zatim se nasmijao i rekao: „Čuj, moram se pomiriti s time da mi je cura komad i da je dosta dečki zaljubljeno u nju, osim mene“ Ja sam ga zahvalno pogledala i poljubila ga.
U bolnicu je upao Emille prekinuvši našu idilu. Ruka mu je nekako čudno visila. Upitno sam ga pogledao, a on je samo okrenuo glavu i otišao do madame Pomfrey.
Remusu sam rekla da idem i da ću se navečer vratiti kad on bude izlazio i da usput pogledam kako je Viconia.
Došla sam u društvenu gdje je bila samo Amy. Kad sam je pitala što je muči, rekla je da ima strašnu glavobolju. Odjednom je počela pričati. Rekla je da ona sanja što će se dogoditi. Rekla je da je sanjala ubojstvo roditelja nekog od Gryffindora. Rekla sam da je bilo ubojstvo, ali Viconijinih roditelja. I rekla mi je da se kod mojih kući nešto događa, ali nezna što.
Odlučila sam poslati mami pismo.
Post je objavljen 13.02.2006. u 14:45 sati.