dotaka sam dno
kada sam pa' sa' boka broda
namistajuci 'idro da ne tuce
po njemu...
i tonia sam
duboko u tamu ruznu
i dotaka sam dno...
i bilo mi je lipo
jer sve je gotovo
zavrsia sam svoje i sad cu odmorit
pocivati u tisini, beskraju...
"Ajde idemo gori" kaze tihi glas
"ma di - vidis da se ne vidi i daleko je ... i ne mogu"
"ajde uskoro cete netko trebati"
i upali se malo svitlo na njezinom repu,
i razbi citavu tamu i osvitli dno
dovela me do po puta
"dalje mozes sam, samo slidi svitlo"
i odlucim je slusat i krenuh prema svitlu, gori...
"malo ih je virovalo da ces se vratit"
rekla je majka iznad posteje dok sam se budio
i dotrcao je on i zagrlio me
najljepsim zagrljajem na svitu,
i dosla je ona sa suzama i ljubavlju
i rekli su mi da ce uskoro doci jos netko
tko ce me trebati...cili zivot
Post je objavljen 12.02.2006. u 02:52 sati.