Nisam neka vješta kuharica. Kad sam krenula u samostalni život, vrhunac mojih kularski sposobnosti je bila manistra – pasta carbonara. Preživljavanje na sendvičima, carbonari i jaja&krompiri na 38 načina – to nije baš najzdravija opcija. E da, i ovisnik sam o juhi. Bilo kakvoj, u stisci sa vremenom može i ona iz vrećice. Dakle, nakon šta sam usavršila juhu, krenila sam na ostale recepte. Najprije biži. Ili kako to zovu – grašak. Zašto? Zato šta ga naprosto obožavam. Al ne rizi-bizi. Ja sam mesojed. Dakle biži sa teletinom. Moram se pohvalit da sam u pripremanju biži došla do solidne razine. Što doduše nije ni čudo obzirom da ih jedem gotovo jednom tjedno. I sa sigurnošću mogu reć da nema do Podravkinih biži. Jednom sam išla ušparat pa sam uzela biži od k-plusa. Uuuu, veeelika pogreška. Naime, dobre biži bi trebale bit zelene boje, ne žute!
Nakon toga nabacila sam još par recepata – rižoto od plodova mora, tjestenine sa gljivama i pršutom, leća (ispala je nejestiva) i shvatila sam da je moj frend, inače mali od kužine, imao pravo kad je jednom izjavio: «Dođe mi da puknem kad čujem kad netko kaže da je naša kuhinja posebna ili teška za naučit. Ma di je teška, sve počinje sa - išufigaš malo kapule!!!» (da se razumimo, kapula je ovde luk).
Istina zar ne? E, al da vam kažem još nešto – blitva na dalmatinski (kako to ovde vole u restoranima naglasit) podrazumjeva samo blitvu, krompir i maslinovo ulje. Luk ili kapula ne idu u blitvu!! Ni na dalmatinski ni na ijedan drugi način!
Post je objavljen 11.02.2006. u 23:20 sati.