iznenadio me i danas. dao jos jedan maleni znak da me voli.
poklonio mi je jednu od stvari koju najvise volim, najdraze secanje na detinjstvo.
cim sam krocila nogom napolje iz auta, sunula je mecava. sneg sneg sneg sneg sneg. Pahujice -OGROMNE - nisam videla vece u zadnjih 7 godina, boze zar je vec toliko proslo?
uskovitlani roj pahulja opkoljava me, vrti se oko mene, uvija se i igra... grli me i govori tu sam tu sam tu...
lovim ih jezikom, sama na sred dvorista, ali bez uspeha... previse su lude i brze..
..odlucim se prosetati...
i dok se tako u sei divim prizoru kojeg godinama nema, koji me tako smiruje i vraca u moj stari krevet iz kog se vidila ulicna lampa i roj pahulja oko nje zimi, dok setam najintimnijim putevima secanja i zelja...
.....na moja usta slece jedna pahulja, ogromna.obiznem se da je uhavim pre nego sto se istopi...
....i u trenutku dok pada, osecam svu njenu tezinu na usnama...govori mi tu si tu si tu si znam da si tu vratila si mi se....
... hvala ti za taj ledeni poljubac
Post je objavljen 11.02.2006. u 19:43 sati.