Isuse,kako mi je bilo dobro....idem od početka...prvo smo došli pred školu i okupljali se polako...dečki su se sredili ko nikad u životu...ma izgledali su bolje neg na maturalcu! A tam su bili preslatki....Onak,pretvaraju se u šminkere...neću sad imenovati...Ali i cure su bile slatke...nešto dubljih dekoltea,golih leđa ili jednostavno kao ja crne majce i lanac kao najbolji modni detalj...moj je na početku plesa puko jer je zapeo za klupu na koju sam sjela...ali zavezala sam ga nekak.. :) I nasta mi je pomogla...Kad smo kod nje,neki frik se zapalio za nju...baš super...onda sam ju malo zezala...Puštalo se uglavnom hrvatsko,nešto stranog...Cure su bile razočarane jer profesor nije puštao njihovu listu neg ju je kao slučajno pobriso....I sam kad se sjetim da nam je to bio zadnji ples u osnovnjaku sva se ražalostim...a dobro kaj...Mi osmaši smo se složili u krug i zajedno skakutali na prljavce i te stvari..I dečki su nekim čudom plesali...baš sam bila happy i ja sam plesala,a to je rijetkost jer mi treba vremena da se ufuram u takvu glazbu...cure su bile oduševljene kad su vidjele mene da skakućem uokolo...Na početku plesa imala sam jedan plan i cilj,al mi je bilo drago što ga nisam ostvarila jer bi si sam pokvarila ples...Poslije plesa smo još ostali pred školom....Andrea je htjela pričat s dečkom kojeg voli,pa smo to planirali...i uspjela je..završilo je suzama,ali nakraju je shvatila da je tako najbolje...I ja sam htjela pričat sa svojom ljubavi...moj cilj...Andrea ga je nagovarala da ode do mene i da razgovara samnom,ali on njie htio...Ja i Petra smo se pokupile na sred škoca (školskog) i pjevale Zastave od Parnog Valjka..bilo me baš briga šta će drugi mislit...mislim i inače me nije baš previše briga šta drugi misle o meni...Nakraju svog tog cirkusa ja sam smogla hrabrosti i otišla Njemu te ga pitala dal možemo razgovarat..Reko je da naravno da možemo...Sam sam trebala na početku ja doć i pitat ga,a ne slat druge da to učine umjesto mene...I pričali smo napokon nakon prekida,nakon 6 tjedana...saznala sam sve šta sam trebala...nje bilo lako i njie bilo ugodno...Reko je da me mrzi radi tog šta sam prekinula s njim i onda meni nije jasno kako možeš mrzit nekoga kog si tolko volio radi jedne glupe pogreške...ma mislim...takav je moj život..a kaj,sad barem znam napokon šta misli...i tad sam shvatila da je najteže kad shvatiš da nisi ništa onom ko je tebi sve...jer ja njega fakat volim...on ovo neće vjerojatno nikad pročitat pa sam lijepo sve napisala...neznam baš ni zašto,jer ipak je ovo net,ali dobro....Nadam se da vi imate sreće u ljubavi...PUSA!!!!!!!!!!!
Post je objavljen 11.02.2006. u 12:36 sati.