nakon jutarnje pizdarije, evo basne jedne
Dikobraz i jež
Jednoga dana išao je šumom mali dikobraz. Prolistala je jesen i cijela je šuma bila zamotana u raznobojno lišće. Dikobraz je bio jako sretan jer je nakupio puno hrane i nije se morao brinuti da li će ostati gladan. Kako se mračilo tako je počeo puhati jak vjetar. Požurio je kući. Trčkarao je puteljkom preskakajući grane sve dok nije naišao na poveći panj. Panj je bio prekriven lišćem i dikobraz naskoči na panj.
-"Au!"- uzviknu dikobraz - "Što je to?"-
Ispod lišća proviri jež.
-"Što ti tu radiš?" - ljutito upita dikobraz
-"Lovim. Nismo dugo jeli i obitelj mi je gladna." - odgovori jež
-"Pa dolje kod rijeke imaš mnogo hrane."-
-"Znam, ali ne mogu ostaviti obitelj. Ne mogu tako daleko ići. Jesen je i ljudi love, a s njima i psi.-
Dikobraz se sažali pa sav svoj ulov pokloni ježu.
-"Ozlijediš se na moje bodlje i još mi poklanjaš svoj ulov?" - začuđeno upita jež
-"Spretan sam lovac. Ne brini se za mene.-
-"Ali počinje oluja.-
-"Pođi kući. - kaže dikobraz - "Pođi k svojoj obitelji i dobro se sakrijte.-
Jež se zahvali i svatko pođe svojim putem.
Počeo se spuštati mrak i jak je vjetar kidao grane. Dikobraz je bio promrzao i gladan. U daljini se čula rika gladnih životinja. Znao je da mora naći sklonište.
-"Ljudi se vraćaju iz lova. Psi će me rastrgati." - uplaši se dikobraz i dade se u bijeg. No psi su ga već nanjušili i dali se u trk. Bio je jako umoran i malaksao. Kiša je počela padati te se sakrio u rupu. Bili su mu jako blizu i dikobraz je počeo prihvaćati sudbinu.
-"Brzo, ovamo!"- čulo se odnekud
Dikobraz podigne glavu i ugleda ježa. Onog istog ježa kojeg je vidio ranije.
-"Ovamo!"-
Dikobraz zadnjim snagama potrči ka ježu i oba se uvuku duboko u mali brlog.
-"Ovo je moj dom, a ovo je moja obitelj." - reče jež i pokaže na ježicu i šest malih.
-"Spasio si me. Hvala."-
-"Ti si spasio moju obitelj."-
I tako jež i dikobraz postadoše najbolji prijatelji. Zajedno su lovili i živjeli sretno do kraja života.
Post je objavljen 09.02.2006. u 08:44 sati.