Danas je bio dan žalosti, zbog Erninih staraca.
Jadna Erna je totalno slomljena. Baš mi ju je žao. Po školi kolaju priče o tome što se i kako se dogodilo te o tome što će sada biti s Ernom i njenom sestrom.
Nije bilo nastave tako da je većina nas odlučila provest dan učeći.
Remus i uja smo odlučili provest vrijeme u knjižnici, ali ne učeći.
Madame Pince nas je ulovila kako se hvatamo otraga te nas je istjerala vrišteći, negodojući uz riječi: „Ah. Ta današnja mladeđ. Neznaju ništa drgo osim ljubakati se po knjižnici unitavajući opće dobro.“
Ja i Remus smo umirali od smijeha cijelim putem u društvenu.
Saznala sam da Aimee ima novog dečka. Zove se Justin Chatwin (bar mislim). Nemam pojma tko je on.
Miki je bio malo zbunjen, ali se, izgleda, pomirio s tim.
Remus me nagovorio da Lari ispričam sve što se u poslijednje vrijeme događa kod Slytherina, bar ono što mi Viconia javlja.
Lara je šutila cijeo vrijeme i samo je slušala (neuobičajeno za nju). Pričala sam nekih pola sata. Pritom sam se rasplakala kao blesava (bez razloga). Lara nije ništa komentirala nego me samo pogledala i rekla: „Ma da! Kao ja bih trebala u to povjerovati? To zvuči previše...“
„A, kao cijeli svijet bi se trebao vrtiti oko tebe?“ slijedio je moj protuodgovor „Sirius, oklumencija, red feniksa i Connor i ostala sranja, zar ti nije dosta? Ništa mi nisi htjela govorit. Sve sam saznala od nekog drugog, a ono strogo povjerljivo, nakon Siriusa.
E, pa meni je dosta. Ako ćeš se tako ponašat, jer ti očito nije stalo do mene kad mi više ne vjeruješ i ništa mi ne govoriš, onda bolje da se više ne družimo“
„Ali nisam mislila....“ Nisam joj dopustila da dovrši. Otišla sam priej nego je uspjela nastavit.
Nisam znala kamo bih drugamo, pa sam otišla k Remusu.
Otišli smo van i ja sam mu ispričala kako je Lara reagirala. Rekao je da će razgovarati s njom jer su se dosta zbližili kad je on bio u bolnici.
Ja sam totalno poludjela kad sam to čula. Ponašala sam se kao histerična mentalna bolesnica. Izderala sam se na njega i rekla da se on, zajdno s ostalima, urotio s njom protiv mene.
Ja sam otrčala prema zabranjenoj šumi..
On je zamnom vikao da se vratim, da nije tako mislio.(Šipak nije.)
Odjednom sam osjetila tupu bol. Noge mi nisu mogle podnijeti moju težinu i ja sam klonula.
Pitao me što mi je, a ja sam rekla da ništa ne pita nego da me vodi k madame Pomfrey jer mi jedina ona može pomoći..
Odnio me u bolnicu (pritom je negodovao da sam lagana kao pero jer sam jako smršavila i jer ništa n jedem više, osim čokolade). Ja sam se još jače prigrlila njemu i ispričala se za svoje ponašanje razmaženog derišta.
On je rekao da je sve u redu, da mi oprašta jer mi nemože odoljeti (a tko i može? :))
Madame Pomfrey mi je dala lijek i ispričnicu da ne odem sutra na nastavu nego da se sobro odmorim i ako me bude ponoći jako boljelo, da je slobodno probudim.
Ja sam se zahvalila i s Remusom se vratila u Društvenu.
Otišla sam u spavaonicu i u roku od nekoliko minuta zaspala. (oko 6 sati navečer).
=> Poruka od Ady: Molim Vas, možete mi napisati koliko imate godina, (po mogućnosti svi) jer me zanima (čisto informativno) Ako vam je neugodno ovako u javnosti, pošaljite mi na mail, adresa vam je sa strane. Hvala unaprijed, i ostajte mi dobro :) <=
Post je objavljen 08.02.2006. u 19:17 sati.