...postova u kojima će prevladavat ovakvo tužno raspoloženje. više nemam opće volje da pišem išta na blog, danas se dogodilo nešto što je okrenulo cijeli moj život naglavačke i više uopće nemam volje ni želje ni za šta. jer danas je moje, i još nečije, srce puklo popola. i za sve sam ja kriva. jer sam glupa. i nikad si to neću oprostit. da vam malo pojasnim, danas sam izgubila šoića. on je svojim riječima pobio i onaj zadnji osjećaj u mom srcu, a sve zato jer mi samo hoće dobro. tek sam to skužila sad kad je sve gotovo, prekasno. ne mogu vam uopće opisat kak se osjećam, sam mi teku suze niz lice i razmišljam kaj bi bilo da nisam napravila to sranje, kaj bi bilo da sam ga slušala...bilo bi sve po starom, to bi bilo. al ne, ja sam bila tolko glupa da je to strašno...pa kaj ću ja bez njega?! kaj?! jednostavno se više ne veselim ničem, ni suboti, ni tree hillu, ni čokoladi, ničem. sve mi je glupo, jer on je uvijek bio tu kad sam ga trebala, a sad, kad se sjetim da više neću s njim pričat, da se nećemo smijat zajedno, da nećemo plesat, da ćemo postat totalni stranci...to me baca u depru. užas. kad bi me bar saslušal, kad bi bar, da mu ispričam svoju verziju, da mu kažem, da mu objasnim kolko mi znači, i da ga ne želim izgubit. ajme ljudi, raspala mi se duša u tisuću komadića, grozno. fuj.
Post je objavljen 07.02.2006. u 20:38 sati.