Marketing
[Qolumna] oQo stripa Knjige oQo stripa: Čudo!
(George Khoury: Kimota! – The Miracleman Companion; Twomorrows Publishing, 2001.)
Piše: Vladimir Tadić
Šta jedan dobar companion za strip treba da ima? Informacije koje ranije niste znali, svakako. Intervjue sa autorima stripa i eventualno ostalim ljudima povezanim sa serijalom. Bibliografske podatke o pojavljivanju glavnog lika. Do sada neobjavljene materijale, što grafičke, što tekstualne. Naslovnice, ako ih nema puno. I još ponešto, što nam čak i ne pada na pamet.
Ukoliko se složimo da su gore naveden stvari preduslovi za dobar companion, onda Kimota! – The Miracleman Companion George Khouryja nije samo dobar, on je fenomenalan. Khoury se naime prihvatio ne baš najzahvalnijeg posla, prepričavanja opšteg haosa koji je istorijat Miraclemana/Marvelmana i razjašnjavanja njegovog pravnog statusa. Pa još putem intervjua sa svima koji su bili uključeni u njegovu kreaciju, od originalnog crtača/scenariste Micka Angla, preko čoveka koji ga je početkom osamdesetih oživeo, izvesnog Alana Moorea, i čoveka koji je kasnije nastavio da ga piše, tamo nekog Neila Gaimana, pa sve do izdavača i urednika, oličenih u famoznoj Cat Yronwoode, još famoznijem Beau Smithu, i najfamoznijem Dezu Skinnu, koji je po svemu sudeći mutivoda svetskog ranga.
No, dosta o samom stripu, ako vas zanima zašto je Marvelman poseban i o čemu se tu zapravo radi, bacite pogled na ovaj text. Kimota! sadrži navedene intervjue sa svakim ko je prošao pored Marvelmana u njegovoj burnoj istoiji, ali to nije sve. Tu je galerija naslovnica (u boji), originalni timeline povezanih serijala, Mooreov scenario za prvu epizodu, lista svih izdanja u kojima se pojavljivao, razne skice (uključujući i jednu iz Once There Were Daemons, Mooreovih žvrljotina koje su čitaoci ovog sajta tako lako prepoznali u Nagradnom zadatqu od pre neki dan), par neobjavljenih strana iz nikada dovršenog Gaimanovog i Buckinghamovog Miracleman #25, kao i nikad objavljeni Lux brevis Moorea i Totlebena, koja, osim autora, baš i nema neke veze sa Marvelmenom pa nije baš najjasnije šta će ovde – no lepo je videti je.
Fine package, indeed. Ali ne bez svojih mana. Khoury se dobro pazi da u intervjuima ne pređe granicu dobrog ukusa kada je u pitanju uvlačenje autorima, i to mu uglavnom i polazi za rukom. Ono što mu ne polazi za rukom je stvaranje koherentne slike šta se tu u stvari desilo, i kome u stvari pripadaju prava za sam strip – štaviše, da li su prava u stvari ikada i pripadala nekome. Što zbog nepreciznih izjava u intervjuima, što zbog toga što su potpuno oprečne, posle čitanja Kimote!, haos sa pravima će vam se dojmiti još haotičnijim, i ne bez razloga. I biće vam jasnije što je, izgleda, i najnoviji pokušaj reizdavanja Marvelmana od strane Marvela, propao (ako jeste, svi mudro ćute po tom pitanju).
No, najinteresantniji detalj možemo naći u intervjuu sa Dezom Skinnom, negdašnjim urednikom Warriora u kome je Mooreov Marvelman počeo da izlazi. Naime, Skinn tvrdi, a ne treba mu nužno verovati, da je tamo početkom osamdesetih dobio scenario od nekog nepoznatog klinca za jednu priču sa Kid Marvelmanom. Bio je to veoma dobar scenario, i Skinn je predložio Mooreu da se od njega napravi strip – a Moore ga je odjebao sa rečima da niko neće pisati Marvelmana osim njega samog. Nepoznati klinac se zvao Grant Morrison, i ako Skinn govori istinu, eto pravog razloga magijskog rata između Moorea i Morrisona koji besni već godinama i koji preti da uništi našu planetu. ;)
Kimota! je sada, na žalost, out of print, na Amazon.com ide za 97 dolara, i toliko baš i ne vredi, ali ako ga negde nađete za cover price (13 dolara), i zanima vas haos iz koga je nastala gomila zle krvi u stripovima danas, obavezno ga pokupite.
(Vladimir Tadić je vječiti apsolvent prava, povremeni savjetnik za medije te konstantni stripofil.)
Post je objavljen 07.02.2006. u 17:21 sati.