Pregled posta

osjećam se haj

Prekjučer sam ja išla u školu. Za promjenu.
Zadnji sat ne imasmo.
Išla sam se nać s Anuškom. Našle smo se u tramvaju. Slučajno. S njom su bile Nikolina i Zrinka.
Vidle smo Dominika i Doriana. Strašno…;)
Išle smo u Tolkien's. Anuška me častila s kavom. Hvala joj.

Jučer je u 12 kod mene došla Moja Treba. Tak ona mene zove pa ću i ja nju. :p Mi ćemo se vjenčat. Da…
Išle smo od mene pješke do ribnjaka. Ja sam se išla upisat u ČETVRTI(:p)stupanj. Gitare. Ali zaboravila sam nofce. I moram se opet vratit u ponedeljak. Premjestili su mi solfeggio. Sad imam ponedeljkom kad i dramsku. Morat ću ić naizmjence. A dobro.
Bio je onaj prosvjed. Ja nisam sudjelovala,al vidla sam ljude. One dobre koji su se derali „KRZNO JE SRAMOTA“. Imam čak i fotke.

-ovo su ljudi koji protestiraju.
-a ovo je čovjek zamaskiran u zeca u kavezu.

Srela sam frendicu s mora. Pa smo Moja Treba i ja išle s njom i jednom njenom prijateljicom u Zvuk. Pustili su Azru. Volim taj kafić. Pustili su Azru. Volim i onog dobrog konobara s kozjom bradicom. Ostavila sam mu napojnicu. 1 kunu. Bio je zahvalan.
Govorne…hm. Nisam znala da od Moje Trebe najbolja frendica ide samnom. Baš je kul.
Bila sam doma pol sata.
Odoh na „Improvi(mi)zacije“ u ZKM. Nastupala je Barbara i Sheva. Mislim, nastupalo ih je još al od onih koje znam samo oni imaju blogove.
Išla sam na ribnjak. Bilo nas je puno. Kartali smo. Onda smo se smrzli. Išli smo u garažu. I tam nas je bilo puno. Srela sam jednu curu sa skupnog. I upoznala puno novih kul ljudi. Izdvojila bi Juditu. Ona me se dojmila. Baš je draga. Otišla sam doma kad se Štef počeo derat da idu Ljudi U Plavom. Al zajebavo se. Majku mu…
Meni se nije dalo vraćat pa sam otišla doma ranije.
Žalila za Pasima. Ostat će neprežaljeni do slijedećeg koncerta. Mama me pitala zašto nisam išla ja s Donnom na Marleya. Ja sam rekla da sam znala da mi ne bi dala da idem bez odraslog. Ona je rekla da mi to ne bi dala da idem u KSET,al da bi mi dala ak idem u Boogaloo. Pa jebemu. Mogla mi je to prije reć…:o( A dobro.

Onda je došo On.
Slušali smo Azru.
On i ja.
On i ja u našem malom Žutom Kombiju.
Odveo me doma.
Kombi je sparkirao ispred moje zgrade.
Na zabranjeno mjesto.
Al, ko da će to iko vidjet.
To vidim ja.
Vidi i on.
Vidimo ga sad s prozora.
Al niko drugi ga ne vidi.
Sad mi svira.
Divno.

„ …Lice moje predodžbe
Rubna fikcija
Sjena u ogledalu
Krug se zatvara.
Htjela bi da te nema
Ali to ne ide.
Htjela bi da spavaš
Vrijeme odluke…“

Slušali smo Azru.
On i ja.
Volim ga.
Jako.
Voli i on mene.
Sad mi je to reko.
Pa me zagrlio.
I ja sam njega.
On je moj najbolji prijatelj.



Slušali smo Azru.
I pjevušili.
Kul.


Post je objavljen 05.02.2006. u 12:40 sati.