Prije par godina našla sam se u lokalnoj pekarnici u redu za kruh. Gospođa, 20-tak godina starija od mene, je ušla minutu nakon mene te je stala sastrane. Kada je došao red na mene, a prodavačica je upitala "izvolite", ova se uredno ubacila i počela redati svoju narudžbu. Niti sekunda mi nije trebala da uzviknem da je malo prestara da bi se tako gurala preko reda. Žena se pristojno ispričala te me propustila da prva kupim što trebam. Kada sam došla doma ispričah baki kako se stara koza htjela pregurati, ali nisam dobila niti riječ odobravanja. Rekla mi je, sada već pokojna, baka da sam tako mlada, a čangrizava poput babe u menopauzi. Zamislila sam se nad tim i shvatila da me ne bi baš puno koštalo da sam pustila babu i obavila kupnju nakon nje. Odlučila sam tada češće okretati drugi obraz, a manje se konfrontirati s ljudima zbog gluposti.
Prošlu subotu sam se vratila doma oko pola dva iza ponoći. Razmišljala sam da odem odmah spavati ili da prošetam psa pa ujutro mogu malo dulje odspavati. Bolja mi je bila varijanta s duljim jutarnjim spavanjem pa smo cucak i ja izašli van. Bilo je negdje oko dva, a veselo društvo od tri dečka i cura je prolazilo cestom u našoj blizini. Ženska je šapnula tipu do sebe "tko normalan šeće psa u dva ujutro", ali dovoljno glasno da sam ja to mogla čuti. Rekla je to onako s podsmijehom kako samo 16-ogodišnjakinje mogu biti zlobne. Njezin ton glasa, zajedno s vremenom zbivanja te temperaturom opako ispod nule, izazvali su moju burnu reakciju. "Psa šeće u dva ujutro, onaj koji je do pola dva bio vani!", rekla sam užasno bahato i glasno te odvukla cucka na drugu stranu jer ga je gospodična u međuvremenu odlučila podragati. Mala me zubnjeno gledala, a ja sam protestno odmarširala. Nisam mogla doći k sebi od smijeha još sigurno pola sata. Mennopauzna baba is back!
Post je objavljen 05.02.2006. u 01:28 sati.