Sve je pod kontrolom.
Zlobnici koji očekuju od mene da postanem depresivna i sva brižna nikako da dođu na svoje.
Jbg.
Ulovi me tu i tamo koja kriza, ali sve je inače ok.
Skužila sam da se najlakše zbediram kada su oko mene sretno (ili manje sretno) zaljubljeni ljudi.
Bediraju me.
Ima ih tako mnogo. Cijele horde. Ja totalno nisam trendy.
Moram si nekakvog dečkića nabaviti, neko meso, mmmmuškarca… izgleda da je to glavni akcesoris ove zime.
Mijenjam se.
U glavi.
Neobjašnjivo je to. Ali mijenjam se. Čini mi se nabolje.
Vidim se kao osobu, još uvijek nedefiniranu, ali nekako… osobu.
Još uvijek sam dijete, nadam se da ću to zauvijek i ostati, ali…
Ma teško je to opisati.
Sviđaju mi se drukčije stvari.
Npr. danas šećem ja po Puli, gledam se u izlog, vučem noge za sobom, na njima 3t teške marte, koje imaju već koju godinu staža, neke zavrnute hlače, crna jakna i kosa neoprana od izlaska, u nekom jadnom repu, jer mi kosa nije ni počešljana… i nekako nisam si to ja.
Poželim svježe opranu kosu, pudera i maskare na licu, neki fensi kaputić, poželim se riješiti svoje ogromne torbe s bedževima che- a i točke, poželim neke čizme, osim marta.
Jesam li ja to izdala sebe?!
Postajem li stara baba?!
Postajem li pevaljka?!
Postajem šminkerica?!
Poslovna žena?! (buhuhuaaa, ta mi je dobra!)
Subota je. 21.00h. (cca), a ja ne želim ići vani.
(jest da sam se u ova 2 tjedna dobro ispartijala)
pijem.
Ali, neki put mi se i ne da.
Imam neku ludu misiju u glavi da izađem trijezna.
Da prestanem cugat.
(nego da napijam ljude oko sebe, pa im se smijem. To je zabavno!!)
dečke koje srećem na mjestima na koja izlazim, ne želim ni pogledati.
Hvata me volja za otići na neku kazališnu predstavu.
Čita mi se…
Razgovara mi se s nekim pametnim momkom (ne mora biti ni pametan toliko). R- A- Z- G- O- V- A- R- A!!!
A to tamo di ja izlazim nije moguće.
(ne kažem da tamo izlaze samo glupi ljudi, već su svi pijani i vrlo lako je pronaći zajednički jezik, doslovno, u biti samo i to)
a mene te brijačine privlače kao gotovinu haag.
Ali, ja se tako dobro zabavljam.
I dala sam 1 ispit u međuvremenu.
U indexu mi piše: vrlo dobar (4). I to kod dekana, kojeg je sjebano proći, a ja nisam ni pogledala. Došla sam samo vidjeti kako izgleda ispit. I malo pameti, više sreće pa prođoh.
Haa hahaaaa…
Ovaj svijet nije pošten.
Baš mi je žao što imam komp ovako rijetko (kad dođem doma), pa ne mogu pisati blogać (koji je baš supać) svaki dan.
Šmrc!
Druge godine možda padne laptop.
Do onda ste pošteđeni svakodnevnih zgoda i nezgoda Matke.
A toga ima… stvarno.
Ovako samo nešto bez ikakvog cilja piskaram… čisto da me ne zaboravite.
Don`t be regular!!!
Post je objavljen 04.02.2006. u 21:10 sati.