(Luca Enoch: Gea n. 14 – Il crollo del portale; Sergio Bonelli editore, 2005.)
A nije da nismo mogli da pretpostavimo da će rata biti. Enoch nam je od ranih epizoda nabacivao naznake da Zemlju čeka invazija, da će Bedemi i čovečanstvo morati da se suoče sa hordama demona. Kroz trinaest epizoda i tokom šest godina je Enoch krčio put ka poslednjoj bitci čovečanstva... i istovremeno ju je sve vreme sabotirao, ubacujući čitaocu u glavu ideje da u ratu nema dobrih i loših i da ih ne može ni biti.
Gea je strip o istoimenoj tinejdžerki koja je i Bedem, jedan od čuvara naše dimenzije od bića iz drugih stvarnosti. Gea je takođe i paradoks – autorski strip, koji crta i piše isključivo Luca Enoch, a koji na svakih šest meseci izdaje Sergio Bonelli editore, ni manje ni više. Na prvi pogled rip off Buffy the vampire slayer, Gea je mnogo više od toga – Enoch se ne stidi da ubacuje svoja lična ideološka uverenja (a njih je mnogo) i dovoljni je erudita da svoju junakinju ubacuje u metafiziku i prastare legende kojih se ni Castelli ne bi postideo. A nije ni naivan da sve to ne proprati drastičnom dozom ironije, sarkazma i humora.
U Padu kapije, međutim, humora jedva da ima. Smak sveta je blizu, otvoren je prolaz ka svetu đavola, i Gea mora da uništi Arhonta koji drži taj prolaz otvorenim. Istovremeno, Tamura, jedan od Bedema, nalazi se na nosaču aviona i planira da atomskim bombama pokuša da uništi kapiju ka drugoj dimenziji. Naravno, ne ide sve po planu, i po naslovu epizode, ali i po tome što je ovo četrnaesti broj od njih osamnaest, možete zaključiti kako će se priča završiti – sa "nastaviće se".
Ali nije u tome caka. Enoch je potkopavao ideju opravdanosti sukoba između čovečanstva i đavola već dosta dugo. Nesumnjivo će se u narednim epizodama vratiti na tu temu, no u Padu kapije ima njenu varijaciju – Enoch nam priča o ratu, o svim njegovim formama i devijacijama. Zapovednik broda prećutno zagovara moderno ratovanje koje više liči na video igru nego na masovnu klanicu – osim ako niste na pogrešnoj strani radarom navođene rakete. Tamura pak zna šta znači uzeti život. I Tamurin monolog je highlight cele epizode – on smatra da se mora dati krv da bi se prosula krv, da se mora videti lice neprijatelja... jer samo tako čovek može rešiti da poštedi svog protivnika. I pride, Tamura za primer daje nedavno NATO bombardovanje izvesne države na Balaknu - sa visine od 10.000 metara, pilot koji seje smrt ne vidi svoje žrtve, ne rizikuje svoj život i ne daje svoju krv u zamenu za tuđu. Tamura zna sve to, a ipak je primoran da robuje tehnici i pošalje nuklearke na svoje neprijatelje.
A Gea? U metafizičkom obračunu negde između dimenzija, Gea ubija Arhonta buđenjem svojih čakri, osvetljivanjem (seksualnim?) svoje telesne kundalini zmije.
Iako blago slabiji od prethodnih epizoda (kako crtački, tako i scenaristički), ovaj prvi akt rata nastavlja uporedno Enochovo zidanje Geine mitologije i njeno preispitivanje i stavljanje pod lupu. Ne može se imati rat bez žrtvi, samim tim niko nije u pravu u ratu. "Vratili ste se da zavladate našim svetom i raširite kugu svoje rase!", kaže Tamura u svom poslednjem obračunu, koji je ipak licem u lice. "Ne! Vratili smo se da uzmemo ono što ste nam ukrali, uzurpatori!", kaže đavo.
I ko je u pravu?
(djole)
Post je objavljen 04.02.2006. u 13:54 sati.