Pregled posta

series of unfortunate events . . .

KOLIKO LOŠ JEDAN DAN MOŽE NEKOME BIT?!?!?

a i ovaj hrvatski mi stvarno nije suđen.

pa pička mu materina.

oprostite na riječima, ali ne mogu se pristojno izraziti tokom ovakvog dana...
ovaj je post za sve vas koji volite uživati u tuđoj nesreći, ali i za druge, koji će se možda i sažalit nad mojim današnjim danom i mojom "srećom"... pa ovako... krenut ću skroooooz otpočetka, znači od 6:40 kad sam se probudila...

jedva sam se probudila, cijeli sam ovaj tjedan umorna ko stoka. i odem ja do mog dragog wc-a... kad tamo - moja najbolje frendica, menga!!! yeeeeeeyy bila sam tako happy!!!

ok, ne, nisam.

mrzim mengu. i kad moram nosit pancirku (uložak).

mogla sam već tu vidjeti da će mi ostatak dana bit sranje. ali... ne. onda sam se jedva spremila jer nisam imala pojma kaj da obučem pa sam krenula kasnije i zakasnila. brijala sam da će me mia ubit, ali ne... ona je kasnila još višeod mene... tako da me to malo naživciralo. čekamo mi tramvaj kad vidiš da dolazi skroz nova petica.

mrzim te nove tramvaje.

baš me on zadesio. mogla sam i tu vidjeti da će mi ostatak dana bit sranje. i ok, zguram se negdje u onaj mali prostor između dvije strane stolica... i razmišljam o nekim glupostima... i pogledam van... a vani pada snijeg. ja sam se skoro počela plakat od muke.

mrzim snijeg.

pogotovo kad pada a ja sam vani. sve mi iritantno ide u oči i hladno mi je i kosa mi onak iritantno postane valovita. ali ne lijepo nego kak ona hoće. mogla sam i tu vidjeti da će mi ostatak dana bit sranje. a, s druge strane, mia obožava snijeg pa je ona bila sva happy dok sam se ja polako ubijala.

naravno, sve ovo što se dosad događalo je pojačano sa jakim bolovima u donjem dijelu trbuha. great, huh?

tad smo došli u našu divnu, predivnu, prekrasnu, da si se srce zgrije čim je vidiš, školicu... i prvi sat - matematiku.

mrzim matematiku.

a još više mrzim to kaj smo na njoj radili. glupa herr bolf (herr je oznaka za gospodin =)) iz matiše nam je dala neke zadatate koji će biti na predragom nam nacinalnom ispitu, povezanom sa državnom maturom. svi smo bili oduševljeni... =/ da. moš mislit... sve kaj pišemo je ili iz 7og ili 8og razreda. a nas naša profa u osnovnoj nije niš učila. kurva. i sad ću past taj shit. jebem ti matematiku.

i ok... dođe njemački.

mrzim njemački.

na njemu je počelo pravo mučenje. kad je prošlo negdje pola sata je mene počela bolit glava. onda joj se pridružio trbuh. onda me sve počelo boljet i postalo mi je užasno vruće. marin sav jadan iza mene me pita kaj mi je i dal oću da mi otvori prozor. kako sam sjedila s pola tijela polagnutim na klupi, ja se dignem da bi mu to rekla. e bila tam tolko znojna u faci, ko da me netko polio nečim i blijeda ko krpa. demonstracija krpe - ... i baš si razmišljam dal imam tabletu protiv bolova i kad će više zvonit i dal da odem doma i slično. nisam imala tabletu, zvonilo je za 15 minuta koji su meni trajali ko cijela vječnost i namjeravala sam ne ići doma jer sam stvarno htjela prezentirati taj hrvatski. a kako nam je profa kurva i stroga, znala sam da će odmah pomilsiti da markam i slične gluposti... =(

i tako napokon zvoni... odem prema wc-u (koji je, ako se netko ne sjeća, na 1. katu na kraju hodnika jer smo mi u jebenom podumu) i sretnem tamaru koja mi je dala 2 tablete. tad sam si lijepo promjenila pancirku, popila tabletu i pogledala se u ogledalo. majke ti kako sam bila blijeda. usta su mi bila bijela... i talko se mi vratimo do učionice da se ja sjednem. svi su mi rekli da fakat izgledam koma i da odem doma. a ja tupim o hrvatskom i da ne želim jer sam se fakat trudila oko toga a sad će mi ocijenit samo pismeno... al nagovorili su me da odem... tako da sam ostavila teni rad i rekla da da profi bar to ak ništa...

odemo do brkića u zbornicu da ga pitamo jer mogu doma a on mi uleti, molim te, sa: "a šta's ti tako žuta???" pa ja sam misla da ću popidzdit. mia mu je objasnila da mi je loše i da bi doma al da mi se vrti i jel bi mogla ona ić sa mnom otpratit me... on joj je dao... i tako ja putujem i valjda mi je u tramvaju počela tableta djelovat pa mi je bilo bolje...


jedino pozitivno ovog dana je kaj kad sam došla doma sam si tako lijepo odspavala... =) predivno... mia se vratila na vrijeme kad je bilo hrvatski pa joj je rekla sve kaj se desilo i izgleda da ću moć sutra to izlagat... =) jer tea još nije stigla pa je i ona ostala za sutra...

uglavnom, predivan dan... fakat krasan. još nije gotov, pa se bojim kaj bi se još moglo desit... ako opazite da snijeg pada samo na jednom mjestu, iznad jedne zgrade i zagrebu, nema sumnje da je ta zgrada moja... ili lupi grom ili nastane požar ili nešto deseto... uglavnom... =/

eto... morala sam se malo ispuhati... fakat se nadam da će mi sutrašnji dan biti bolji do danjašnjeg...

jedino kaj me tješi je kaj ću ić malo s miom van kasnije, a navečer imam palačike za večeru... mamek mi je rekla da će mi ih napraviti... =) baš je sweetasta...

idem sad, kissssssam vas...


Post je objavljen 02.02.2006. u 17:56 sati.