Eeeee, opet kod mene ludnica!! Taman kad si pomislim kak mi je sve 5 u životu ( nikad nesmiješ biti tak ziher) desi se SHOCK! Zove nas direktorica prosli ponedjeljak da dolazi s nama razgovarat. Ok, mislim si, nemre niš loše reć', mi svoj posao uredno obavljamo.Barem što se mene tiće, nemam se čega bojati. Došla ona, počeo "sastanak" i bla, bla, bla... veli ona da se zatvara naš dućan ( jedan od bolje uređenih u gradu- stvarno!!) jer obujam posla nije kao što su očekivali, bla,bla... Drugim riječima: hvala na suradnji ali dragi moji , vi ste za mjesec dana na ulici! Ja luda, ne vjerujem kaj čujem, koljena mi lagano počela klecat. Jer mi se odmah u glavi stvorila slika: Burza, dekintiranost...kak reći svojima, situacija u državi.... jebem ti posao!!! Prvi šok je prošao. Nisam u depri, bar ne još. Nakon svih loših iskustava u životu i ja sam ojačala pa sve to prihvaćam pod "to je život". Brijem pozitivno, brijem pa gdje stignem ;-) Slanje molba mi je svakodnevni zadatak. A sutra već imam jedan interview za job.
Idem večeras van, trebaju mi ti izlasci, nisam tip da se u "kriznim trenucima" zatvaram u kuću. Koliko si optimistićan toliko će ti se vratiti. To je neka moja politika. Prošli vikend smo se opet muvale po Pub-u, bilo je dobro, kao uvijek, čak se pojavio ONAJ iz prijašnjih postova, koji me "navlačio" bezveze. Da, došao je s frendovima koji su se stacionirali odmah pokraj nas, dok je on mal,o dalje s nekim razgovarao. Ja sam malo zbrisala na WC, da bi mi frendica poslije rekla da je u tom trenutku ( kad sam ja otišla), ON došao do frendova, a jedan od njih je komentirao ( frendica ih je čula): SAD JE TU BILA, NEKUD JE OTIŠLA. Uuuuh, daaa, prića se o meni, nego kaj! E jesu babe. da je malo veći muškarac mogao je i imati nešto više od toga što me promatra i zuji zamnom po Pub-u..... Živjeli pametni muškarci!!! ;-) Jer, kad su svi tak pametni, nek im bude.
Idem ja danas vaaan!!!
Post je objavljen 02.02.2006. u 13:18 sati.