Pitao me jednom netko drag..
Zašto ne možeš spavati noću..?
Bila je ta jedna davna noć. Ili je to bilo i noćas..? Ne znam više.. Miris u zraku ispunjen narančama koje sam netom pojela, na televiziji stari film.. Jeste primijetili kako noću nikad nema dobrih filmova? Ležala sam potrbuške na krevetu i vrtila programe, satima.. Lupkala sam bosim nogama jednu u drugu kao mala djevojčica, netom zatvorena knjiga, mrvice čokolade i kora naranče.. Ako bih dobro zatvorila oči mogla bi osjetiti miris nekog davnog zaboravljenog čaja.. Mah.. I prevrtila sam kazetu.. Uvijek imam jednu te istu kazetu koju vrtim i vrtim u besanim noćima.. Makar znam da na laptopu mogu pogledati najnovije filmove, neke stare izlizane kazete i miris naranče me jedine znaju uspavati..
Glupavo, da..
I bila je ta jedna davna noć. Ili je to bilo i noćas..? Okretala sam se u krevetu, ležeći potrbuške, pa na leđima, cijelo vrijeme pritiskajući puce na daljinskom..
Neka djevojka je rekla:
- Ne volim ga! Ne želim ga! Moje srce ne gori za njim! Maštam Njega.... Maštam da je tu..
- Maštaš nemoguće!
Pogledala je ljutito, okrenula se i otrčala niz stepenice..
Neznanče moj.. Možda dok sanjaš ti uđem u sobu.. Prstima ću nježno hodati po hladnom podu bosim nogama.. Poljubiti ću te i ti ćeš reći..
- Jela si naranču..
- Ne, pila sam onaj naš čaj.. Zaboravljeni..
Hodala sam tu noć bosa po kući. Ili je bilo i noćas..? Otvorila sam vrata da osjetim hladnoću, da me razbudi, ne želim nikada više zaspati.. Jer znam.. Znam da ćeš mi ujutro opet biti stranac.. I da te još uvijek nisam našla..
U daljini negdje, miris čaja i naranče.. Samo meni znane naranče.. I neka izlizana prašnjava kazeta..
Post je objavljen 01.02.2006. u 22:24 sati.