Marketing
F0r our OnlY Dorra...
ovaj dan je prošao neopisivo…
žao mi je…tako mi je žao moje,i ne samo moje,naše,ful dobre
frendice dore…kojoj je je jutros umro brat…
da…tako je…sve je bilo ok dok joj nisu u jednom trenutku
to priopćili…
ona je bila tako dobra,vrckasta,neumoriva svih ovih godina,a
svemu tome znala je što joj se događa s bratom…
probleme koji su ostali iza zatvorenih vrata njene kuće,skrivala je,što joj je i uspijelo…jednostavno,nitko nije ništa sumnjeo,sve se činilo ok…
najžalosnije je to da je sutra trebao postati punoljetan…
zamislite kako život nije fer…a možda je i on htio umrijeti kao jedno obično dijete…
ekipa je danas bila u bedu,plakali smo…
do sad smo se uvijek nekako svađali,srali jedni po drugima,
da bi jedna tragedija napravila okretaj u društvu;pokazalo se da smo jako složna i odgovorna ekipa koja će i ( uvijek!) takva ostati…nije problem dati ruku u tamnim tenucima…pomogli smo koliko smo mogli…
nažalost,znam kako joj je…osjetila sam na svojoj koži…
naime,i meni je prije tjedan dana preminuo djed…užas…
plakati više ne vrijedi,ništa es neće povratiti…
ali zato život ide dalje,a mi smo tek počeli,nadam se…
dora,znaj da te svi mi jako volimo,znaj,bit će sve u redu,samo nam se drži…vellika pussa od ekippe s vidik0vca…
( u četvrtak idemo na najteži dio svega,pogreb…)
još jednom pussa swimma,a kad ću se opet javiti…
neznam…
Post je objavljen 31.01.2006. u 22:52 sati.