evo bas mi jedan momak, kojeg sam nedavno upoznala bas zahvaljujuci ovome blogu, rekao- fora, blog ti izgleda ko penjacki dnevnik!
ja se sad pitam kako je doslo do toga.. Ok, pocela sam penjati, al nije samo u tome caka, jer sam u pocetku svoje "penjacke karijere" i dalje redovito nabacivala u ovo bespuce internetova kojekakve gluparije koje su mi opsjedale pamet.
Sama povijest ovog bloga datira jos iz davne veljace 2005 (ako se ne varam) i zacetna ideja bila jest da ovo bude spomen na slavnu Papirusiju. koliko sam se udaljila od te pocetne ideje govori i sama cinjenica da vecina vas koji ste sad ovo procitali nema apsolutno nikakvog pojma sto li je to dovraga Papirusija.
Ovo je trebao biti sveti kutak za sve nas ExPapirusijance, koji su neslavnim ulaskom u doba punoljetnosti izgubili svako pravo da budu drzavljani te velike kraljevine. Negdje u tome moru zakona, pravilnika, blagdana, prijepisa vaznih dokumenata i slicnih zapisa, potaknute nekim razgovorom, posjetile su me muze i napisala sam post Ferače i/ili feministkinje?!. Ubrzo potom zbog kopanja po papirusijanskoj ostavstini, naisla sam i na citavu gomilu svojih jednako tako davno zaboravljenih dnevnika. Krenula sam ih citat, a ubrzo sam nabacila i neke od tih mojih prvih dnevnickih uradaka upravo ovdje. Potom su poceli kapati postovi o svakodnevnih glupostima, a na kraju je sve to dovelo do toga da mi eto "blog lici na penjacki dnevnik".
Prije sam rasterecena bacala gomile gluposti ovdje, bez razmisljanja sam klikala na "objavi post". Na kraju krajeva, ovo je ionako citalo samo moje probrano drustvo, i expapirusijanci.
Sad odjednom je ovo posto jos jedan od posve javnih blogova, ovo citaju ljudi koje znam i za koje mi je drago da citaju, citaju ga i oni koje znam, a ne bih htjela da ga citaju, i na kraju, citaju ga i neki bloggeri meni potpuno nepoznata identiteta. Onda se covjek zapita koja je to ljudska manija (i sebe tu racunam)citanje blogova, mozda ona Nietzcheova spika sa gomilom koja se skupila na trgu da gleda onog lika koji po zici hoda? (mislim ono, da ga vide da se razleti na sve strane..)..
Zahvaljujuci svemu tome svjesno ili nesvjesno sam pocela razmisljat o tome kaj pisem. Ipak ovo nije aononimi blog (nikad nisam ni htjela da bude, jel mi je to bedasto..)..
I kud me to sad dovelo, khm, upravo sam izgubila misao, mora da je bilo bitno:o
evo jesam sad gomilu gluposti napisala, a zapravo sam krenula pisat o tome da je umalo pa gotova moja studentska karijera!
U srijedu je palo i zadnje (ZADNJE) predavanje, u petak se to sa stilom (ili sa manje stila, al to je sad nebino:) ) to u "E zgradi" i proslavilo (ili oplakalo?!- vise o tome ima na Špoksovom blogu),a sad evo sjedim doma i razmisljam o smislu zivota. Ili mozda barem smislu pisanja ovog bloga?Sve je to tu negdje..
Jos pokoji ispit, diplomski, i sta onda ovo ljeto zuj zuj, i to je to?! posao, pravi posao koji nosi neku odgovornost?! Jel vi mene vidite na nekom ozbiljnom radnom mjestu??? da npr igram se sa onim gumbićima u kontrolnoj sobi u Krškom? Il bar u nekoj HE? Il bar da petljam sa kombinirkama po trafo stanici?? A? jel me vidite?
Ja se trudim zmiriti, jel ono kaj sam vidla kad sam skicnula nije bilo dobro..
Post je objavljen 30.01.2006. u 22:43 sati.