Marketing
!!!!!!!!!!Ma ja previše filozofiram!!!!!!!!!!!!
Ej ekipo! Jebote svaki dan neka nova sranja u školi… ili nam uzmu dopisivaonike, svaštare, pa pušenje ovo, pa ono, pa zakasnim na hrvatski pa me izbaci, pa se ja i Marina zajebavamo čitav sat jer nam je baš dobro došlo da malo komentiramo i prodiskutiramo o svemu, o suboti… Pa mi je marina glumatala kako sam se valjala po podu… HE HE !!!! Dere se ona o cigarama, votki, bambusu, tamo mi leži po podu kao tako sam ja spavala ovo ono… Ma luda je ona… Ali vratimo se na temu: Kompa danas ljepo zakasnim i na engleski (jer sam rješavala probleme sa jednom «frendicom» imenom Merima), i opet naravno ja, Marina i Sanjin bješemo zapisani. E pa sad ako sam zapisana da me nema na satu, onda ljepo se mogu pokupit ća! Ali, neeeee, ne da, ona, pametna Pitonka….. I jebote Marina mi pošalje papir jer jadnica mora sjedit u prvoj klupi pa da se malo dopisujemo, kad ova Pitonka sere li ga sere da ne smijem joj odgovorit. Aj u pičku materinu ša e više ne smije ni prdnut na satu? Al me naživcirala! I onda je, fala kurcu, došao i zadnji peti, sat, pa mi je bilo ljepo, ali jebote ne može kod nas sve bit u redu nikad, pogotovo ne ovom društvu! I ajmo OPET svađe, razgovori, vamte tamte ovo, ono, ti si ogovarala mene, ja sam tebe, mah…. Ma, mislim, shvaćam ja to ozbiljno, ali ša ćeš kad…. A ma kad moram se sad svima ispričati – više nikad neću u društvu NIŠTA reći jer neki ljudi tipa baš te iste Merime, sve krivo protumače i nastane sranje za bezveze! A Nina, ti znaš da si moja velika beba i nema šanse da nas posvađa niko, a kamoli zbog nečega što sam možda rekla ali sada to ne mislim, jer ne bi bila tako dobra s tobom. Nisam baš osoba koja će se družit s nekim ko mi se ne sviđa, jer jako cijenim prijateljstvo. A to znači da opraštam kad neko pogriješi isto kao i kad ja skužim da sam pogriješila…. Alica, ti si legenda i baš mi je čast što me voliš, što ti je stalo… Jer to je jedino što mi treba u životu, da znam da me neko voli….
Fala kurcu, i imam frendice koje me vole. A volim i je njih, kakve god bile, volim ih, Marina, volim te i Zekky i Hana, volim vas… E he. A sad ajmo dalje o našem famoznom društvu: Ja i Alica smo jučer na chatu 2 sata samo o tome razglabale. I zaključile smo isto: dolazim vani, vidim ih svaki dan, i i kad su svi oni (a mislim na dečke sad) oko mene, ja se osjećam ful ipak usamljeno…. Jer ne znam dali me vole, zapravo znam samo za troje četvero ljudi a ima nas 20! Ovima ostalim ne značim ama baš ništa, i zato se bojim da će mi se dogodit ko i Merimi, da će počet jedan govorit da sam glupa, a samim tim i drugi, i na kraju ću ostat sama samcata! Bojim se da tu nema nekoga ko bi me branio, nema nekoga ko… ma neznam… sigurna sam da i dečki vide da su se stvari poremetile… A silne svađe umjesto da učvrste prijateljstvo samo su ga dodatno oslabile... A možda gledamo u potpuno krivom smjeru. Možda previše razmišljamo pa vidimo stvari koje uopće nisu istinite… Možda se jednostavno treba opustiti pa ša bude bude… A MAH!
Post je objavljen 30.01.2006. u 16:17 sati.