Pregled posta

5.9.

Prije doručka sam srela Daniela. Poljubila sam ga i zahvalila mu za ono jučer još jednom. I pitala sam ga da li je vidjeo oglas za učenje Legilimencije i Oklumencije. Rekao je da nije, ali da će pogledat. Ja sam mu ukratko prepričala o čemu je riječ, a on je rekao da će se sigurno prijaviti na to. Tada je naišla Tonks. Danielu sam rekla da samo moram porazgovarat s njom, pa da ću se vratit. Dotrčala sam do Tonks pozdravljajući ju s: “Dobar dan profesorice!“

“Smijem li saznati o čemu ste vi to pričale?“ –bilo je prvo što me Daniel pitao kada sam se vratila od Tonks. Rekla sam mu: “Pa, pitala sam je za onaj tečaj Oklumencije i Legilimencije. Ma znaš već, klasika.“ Prešutila sam mu da sam je pitala i kada ću moći posjetiti Jamesa. Rekla mi je da ga mogu posjetiti tek sutra poslije podne i da će ona ići sa mnom.

Kada sam sjela na svoje mjesto za doručkom Antonia me pitala da li idem s njom prijaviti se na tečajeve Legilimencije, a ja sam joj rekla da sam to već obavila. Za doručkom sam dobila pismo. Pismo je bilo od gospođe Blair to jest od Jamesove mame. Pismo je bilo vrlo kratko:

Draga Mary Beth (skraćeno od Elizabeth),
Molim te da što prije dođeš kod Jamesa u bolnicu. On se u snovima dere Mary! Mary! ili Ann! Ann!, a ja ne znam što ću. Nije mu baš dobro. Tražio je da te vidi jer ti mora nešto bitno reći. Ne znam koliko je bitno, ali on misli da je riječ o životu ili smrti.

Prvi sat sam imala Astronomiju. Već sam se pripremila za kaznu jer nisam imala zadaću, ali profesor Luke je rekao da nema veze i da ću ja to već nadoknadit. Pod satom smo radili o Saturnu. Nisam baš pažljivo slušala jer sam bila sva nekako zbunjena. Zašto me James zove u snu? Što može biti tako važno? Postavljala sam si sve više i više pitanja, i polako sam tonula u san. San je bio vrlo čudan. Sanjala sam onaj metlobojski trening kada je James pao s metle. Dolje sam vidjela neku priliku koja je ispružila štapić prema Jamesu i rekla nešto, ali samo malo otvarajući usta (vjerojatno je bila riječ o neverbalnoj čaroliji). Nisam znala ko je ta osoba, ali James očito je, ta osoba ga je čarolijom srušila s metle. Netko ga je htio ubiti. Nakon što se James počeo obrušavati, ja sam nad sobom ugledala Antoniu koja je vikala: “Mary, probudi se, probudi se!“ Zatreptala sam očima, a Antonia me zagrlila. Kupala sam se u znoju bila sam u šoku. Počela sam govorit: “Moram vidjeti Jamesa ili Daniela, hitno je....“ Profesor Luke je rekao: “Još uvijek je u šoku. Gospođice Santa Barbara, gospođice Hristovsky molim vas da odvedete gospođicu Mayer u bolničko krilo. “

Kada smo stigli u bolnicu madam Pomfrey me polegla u krevet i dala mi neke tablete za spavanje. U roku pet sekundi sam zaspala. Nisam ništa sanjala. Imala sam vremena odmoriti se. Još sam čula kako Antonia i Žana Lena razgovaraju, Antonija je trenutno govorila: “Brinem se za nju, u zadnje vrijeme nije baš najbolje. Stalno plače ili je sama....“ Onda je Žana Lena odvratila: “Ovo joj je sad jako teško razdoblje života. Desilo joj se puno toga, a i sve to joj je pobudilo loše uspomene.“ Više ih nisam čula jer sam tonula sve dublje i dublje u praznoču mog sna.

Kada sam se probudila bilo je pet popodne. Propustila sam cijeli set predavanja. Ajme! Pokušala sam se ustat, ali nisam imala snage. U bolničko krilo je dotrčao Daniel: “Mary, ljubavi, jesi dobro? Čuo sam što se dogodilo. Bio sam za vrijeme pauze za ručak, ali onda si spavala. Isuse, trebaš li nešto, mislim da ti nešto donesem? Nešto za jest? Pit?“ Baš je predivan, kako se zabrinuo za mene... Slabim glasom sam mu odgovorila: “Ne, ne treba, tvoje društvo mi je dovoljno. Za ostalo će se pobrinuti madam Pomfrey.“ Onda me zagrlio i počeo mrmljati: “Kako sam se zabrinuo.... Glavno da je sve u redu.“ Onda je rekao: “O, oprosti Mary, ali moram na trening. Samo sam došao provjeriti da li si dobro i trebali ti nešto.“

Nakon Danielovog odlaska došla me Antonia posjetit. Baš sam se razveselila. Pravila mi je društvo i bilo nam je stvarno dobro. Usput smo se zezale i smišljale kakvo vjenčanje želimo. Isplanirala sam si klasično vjenčanje. Mislim, zapravo neće biti u Crkvi, jer si ja ne želim to. Mislim, to je skroz bezveze. Oženit ću se kod matičara. Muž će mi biti Daniel (Jamesa nisam spomenula Antoniji, makar ću joj uskoro reći što osijećam prema Jamesu). Vjenčanica će mi biti tradicionalna bijela. Biti će svilena, a na nekim dijelovima od samta. U gornjem dijelu će biti skroz uska, uska, većim predijelom od samta nego od svile i vezat će se oko vrata. Onda će mi od struka pa nadalje skroz svileni dio haljine slobodno padat.

Cipele će biti neke s normalnom petom, ne ravnom, ne nekom štikletinom.

Frizura će mi biti punđa iz koje naprijed ispadaju pramenovi valovite kose, i normalno veo, prozirno-bijelkasti.

U buketu sa cvijećem će biti crvene ruže i malo lavanda.

Sve će biti savršeno. I tako smo se ja i Antonia zezale sve dok Antonia nije morala otići na večeru. Ja sam opet zaspala i utonula u bezsanu tišinu.

“Madam Pomfrey! Madam Pomfrey!“- dozivala sam. Taman sam se probudila i bilo je već jedanaest sati navečer. Madam Pomfrey je odmah dotrčala. Rekla mi je da se ne derem u bolnici i pitala me što trebam. Pa, ako si želi iskreno bila sam gladna, ništa nisam okusila od doručka. Pitala sam ju što mi može donjesti za jesti. Odmah je odtrčala i vratila se za trenutak. Nosila je pladanj pun voća i povrća. Nisam baš bila oduševljena, ali sam prihvatila jelo. Nije ispalo niti tako loše. A kada sam to pojela donijela mi je poklone od mojih prijatelja. Rekla je da mi je bilo jako puno ljudi dok sam spavala, ali da im je ona zabranila da me bude. Među poklonima je bilo svega. Antonia i Žana Lena su mi kupila kisele kokice i priložile komadić pergamenta na kojemu je pisalo: “Želimo ti brzo ozdravljenje. Antonia i Žana Lena.“. Od Johna, Marca, Leeja i Joea sam dobila šećerna pera, lizalice s okusom krvi i grah sveokusnjak Berttija Bottsa. Uz to je bila poruka: “Brzo ozdravi, svima nam fališ.“ Moj zadnji poklon je bio ujedino i najljepši. To je bio poklon od Daniela. Tu je bio buket cvijeća (crvena ruža i lavanda, već poznato kao moje najdraže cvijeće) i mali paketić. Mali paketić sam polako razmotala, a kada sam ga otvorila zinula sam od čuda; unutra su bile prelijepe naušnice od bijelog zlata i safira. Bile su stvarno predivne. Uz to je bila priložena poruka: “Za moju voljenu. Daniel“. To je bio jedan od najljepših poklona koje sam ikada dobila. Sve sam to odložila sa strane, na ormarić. I udobno se namjestila pripremajući se za spavanje. Uskoro sam zaspala. Sanjala sam da ja prolazim kroz nekakve svijetle boje i odjednom dolazim na igralište za metloboj. U toku je bio trening Gryffindorske metlobojske ekipe. To je bio onaj trening kada je James pao s metle. Tamna silueta opet je bila tamo, samo sam joj ja ovaj put bila bliže. Mogla sam joj vidjeti lice.

To je bila Bellatrixina sestra, Narcissa Black. Potrčala sam prema njoj da ju zaustavim u tome da sruši Jamesa s metle, ali kada sam već bila nadomak njoj probudila sam se i sve je nestalo. Tada sam primjetila zašto sam se probudila. Nad amnom se nadvila osoba. U prvom trenutku nisam je uspijela prepoznati, ali već u drugom sam vidjela da je to Daniel. Bila sam vesela što ga vidim, ali ujedino i začuđena. Upitala sam ga: “Što ćeš ti ovdje? Koliko je sati uopće?“ On mi je odgovorio: “Znam, ali sad sam se sjetio da mi je Antonija rekla da kada si se probudila iz sna jutros na Astronomiji da si rekla da hitno moraš razgovarati sa mnom ili Jamesom. Očito je bilo nešto hitno. Nemam li pravo?“ Pošto sam se upravo probudila iz vrlo stvarnog sna koj sam sanjala i na Astronomiji znala sam o čemu on govori. Počela sam mu pričati cijelu priču, kako sam sanjala da netko baca čaroliju na Jamesa tako d apadne s metle i da sam vidjela tko je to. On me onda pitao: “Ali nisi li rekla da je to samo san?“ Na što sam mu ja odgovorila: “San ili ne sigurna sam da se to dogodilo. Sve je bilo tako stvarno.“ Mislim da mu je bilo teško povjerovati u tu priču, ali da mi je ipak povjerovao. Kada smo završili sa svim razgovorima vezanima uz to ja sam se sjetila onih predivnih naušnica koje mi je on poklonio. Zahvalila sam mu se i počeli smo se ljubiti. Ali uskoro je to prekinuo neki zvuk. Neko je dolazio ovamo. Daniel me još jednom poljubio i potrčao van. Uskoro je u prostoriju ušla i madam Pomfrey s ravnateljicom Ladocki. Čula sam njihov razgovor. Ravnateljica Ladocki je rekla: “Profesoricu Szabo smo ovakvu našli u šumi, ne znamo što je tamo radila, ali trenutno nije baš u najboljem stanju.“ Tek tada sam primjetila još tri osobe. To su bili profesor Luke i profesor Adam, a na njih se naslanjala profesorica Szabo. Pravila sam se da spavam, ali sam pratila svaku njihovu riječ. Koliko sam dosad shvatila Szabica je bila u šumi, a očito nije trebala biti tamo. Ravnateljica je opet progovoril: “Mislila smo da bi nam vi mogli reći što ju je napalo.“ Madam Pomfrey je očito znala odgovor, pa je rekla: “To je bio vukodlak, nema drugog riješenja. Morati će je prebaciti u Sveti Mungo sutra.“ Već sam i sam zaključila to, a moje misli je potvrdio i profesor Adam: “To znači da je u Hogwartsu netko ko je vukodlak.“ A ravnateljica je na to odgovorila: “Ja znam i tko je to, pustila sam ga da se školuje ovdje unatoč tome.“ Svi su pogledi bili uprti u nju bezglasno joj postavljati već očito pitanje; tko. Ona im je rekla da će o tome raspraviti u zbornici. Na izlasku je profesor Luke upitao: “A što ćemo reći učenicima, ne valjda da se u školi nalazi vukodlak.“ Ravnateljica je na to odgovorila: “Ne, ma ne dolazi u obzir...“ I tada su glasovi utihnuli. Nemoguće, ovako malo mi je falilo da saznam ko je taj vukodlak. Mislim ja nemam ništa protiv vukodlaka da se razumijemo, ali koga ne bi zanimalo. Sutra ću Tony (novi Antonijin nadimak, sad ju zovem Tony ili Tonša) sve ispričati i vidjeti što ona misli.

Post je objavljen 30.01.2006. u 11:50 sati.