Marketing
Ponedjeljak 29.11.2004
5:00 Božo legenda je uletija u sobu udarajuci nogom u krevet,ja san se probudija nisam zna di sam izgubljen cijeli,mislija san ovi nisu normalni pa još je noć.U 6:00 smo svi morali biti spremni postrojeni na pisti uredni,obrijani al još u civilnoj odjeći jedino sam ja ima martensice.Imali smo dosta vrimena da dođemo sebi,spremimo krevete i druge pizdarije,kreveti su morali biti svi isti savrseno složeno inace bi nam svima razbacali krevete.U 6:15 smo krenuli na dorucak,dorucak je bija kakao i marmelada samo sto nije bilo dovoljno za mene pa san cili vojni rok bija jebeno gladan,nekad bi uzea od malog Ivana kad on nebi vise moga jesti haha.U 7:00 postrojavanje himna i dizanje zastave.Onda san vidija pun kurac zapovijednika,za vikend su bila samo 2 s nama a danas ih je sigurno oko 40.Poslije himne svi smo išli u učionice,zatim su nas poslali na zaduživanje opreme,bija san sritan ka dite.Bilo je ledeno i oblacno bili smo u nekom hangaru,zapalili neki kontenjer i tako čekali jedno 3 sata na nogama,zapovijednici su samo srali i vikali.Trazili smo svakakva sranja da zapalimo u onom kontenjeru samo da se ugrijemo.Onda su nas pozvali da idemo zaduzit opremu,nas 120 islo je jedan po jedan.Unutra je radija neki brkati sinjanin cili nadrkan na nas ja mislin da bi nas najradije posla sve u pičku materinu.Samo je baca stvari na nas nije nas ni pita velicinu ni nista,za mene poslije nije bilo broja cizama 46 haha pa san osta jos tjedan dana u martama.Poslije toga vratili smo se u satniju pregledavali opremu dio po dio,mjenjali se međusobno za velicinu.Satnik nam je odrza neki govor u učionici u kojen nas je tija samo zastrasiti govorija nam da ga boli kurac za posao za sve da ce nas sve poubijati ako budemo srali,al ja san zna odma da sere covik to su samo vojnicke spike.
Post je objavljen 28.01.2006. u 14:24 sati.