Ovaj post najbolje će razumiti oni koji se svakodnevno voze autobusom.
Prije četiri dana došla nam je «sibirska zima» ceste su se zaledile. Autobus je kasnio nekih cirka pola sata. Smrzo sam se, ali to je uredu. Ono šta nije uredu je što nam bus nije imo grijanje. To je bilo još cirka 45 minuta smrzavanja.
Sutradan opet zima ali prosipala se sol pa više nije zaleđeno. Očekujem bus na vreme, ali on opet kasni cirka 20 minuta, i opet prvo šta vidim je ubundani vozač, pogađate nema grijanja. I opet se smrzavam.
Treći dan očekujem da će bus kasnit, ali opet sam se prešo. Vozio je Bosanac(jedini vozač koji po svim vremenskim uvjetima i stanjima na cesti dođe na vreme) i moro sam trčat. Dobro sam sam si kriv, ali jebiga ni on nije imo grijanje. A uz to poslije par vožnji njegovim busom ostajete ovisni o udisanju naftnih derivata. I tako se ja smrzavam i pokušavam ne onesvjestit zbog nafte u zraku.
Četvrti dan opet vozi Bosanac. Ulazim unutra kad ono toplo. Ja sav sretan, al kad je htjeo zatvorit zadnja vrata nije uspjelo. I tako nama ljepo pirilo.
Od prijatelja sam čuo da dosta autobusa nije išlo. Neki su čekali i po 3 sata bus.
Naš PANTURIST je jedna velika lutrija. Hoće li bus doći ili ne… koliko će kasnit… hoćemo li se dovuć kući…
A najljepše je kad onako smrznuti idete kupit mjesečnu a čičica na vas viče petnaest minuta jer nemate kunu sitno. Ostavi si kunu jebla te kuna.
I kolko ćemo mi to morat trpit. Šta je sa onim zakonom o busevima mlađim od 10 godina
Post je objavljen 26.01.2006. u 19:07 sati.