Budući da sam početkom tjedna najavio konačno zahvaljivanje na suradnji s novinsko-izdavačkom kućom Luda kuća Vjesnik (hrvatski apolitični gotovo pa i dnevnik) nakon dobivanja radnog spora kojeg je za mene na hamburškom Strašnom sudu vodio Sindikat Zapruđanaca zaposlenih u medijima (ima ih čak dva, brojom 2) odlučih oprostiti postojeće omaške i greškice. Stoga se vraćam u velikom stilu zapisima od jedne divne zabave priređene u utorak.
Šatro, kao neće niko pit, svi u kurcu, pa kao idemo na kavu. Uskoro se kava pretvorila u demonsko ispijanje alkoholnih pića u čemu je prednjačio Leo. Toliko da je imao izljeve kajtijaznam čega ljubavi, prijateljstva i ostalih stvari na koje ja baš i nisam naviko. Standardnom društvu pridružila se i Kile, a otpo je Vepar. Bio je i jedan samohrani otac i jedan tihi mladić kojeg čemu zvat Tihi. On je kasnije ošo, a ja sam ne bi li prednjačio i pariro Leo ošo nešt pojest. Samnom je ošo otac, dok su Mrgud i Leo valjda nestali, kajjaznam, možda. Al eto ti njih, a došla je i Kile. I dalje smo pili, a ja sam se u međuvremenu i samoozlijeđivao. Jebiga volim bol. I tako smo pili uz melodije GNR i LZ pa smo skorom zamoljeni da napustimo lokal. Svi nestali, a meni taksidrajver nije htio naplatit noćnu tarifnu vožnju. Onda, buraz, znaš kak sam izgledo.
Volim one, znaju oni koje.
Aj bok, Dinamo, buraz, kaj kurac, daj mi dodaj cugu i pljuge, idemo van, a ?, kaj, zakaj ? mojne atsra, pa kaj ti je ? fakat si čkapi, onda kaj u pol deset, može ?, žemo buraz ?
H. van der. H.
Post je objavljen 25.01.2006. u 23:12 sati.