U Beogradu ostaje 13 zemaljskih TV kanala
Republička radiodifuzna agencija (RRA) je na konferenciji za štampu u ponedeljak objavila da je raspisala konkurs za dodelu dozvola za korišćenje radio i TV frekvencija. Konkurs se odnosi na nacionalni nivo, nivo Vojvodine i grad Beograd. Za ostale (regionalne i lokalne) licence konkurs će biti raspisan kasnije. Stanice imaju 60 dana da se prijave, a odlučivanje može potrajati dodatnih 90 dana.
Na nivou Srbije biće dodeljeno 5 licenci za emitovanje TV signala koje će srećni dobitnici plaćati 61 milion dinara (700.000 €), na nivou Vojvodine biće dodeljena svega jedna licenca (koja će se plaćati 23 miliona dinara (oko 260.000 €), što se lako može objasniti činjenicom da su četiri frekvencije već zauzete za javni servis (2 za radiodifuznu ustanovu Srbije, i 2 za istu takvu ustanovu Vojvodine), previše ravnom konfiguracijom zemljišta i želji RRA da razvija lokalne kanale koji bi pokrivali i brojne nacionalne manjine u toj pokrajini. Emiteri koji posebnu pažnju posvećuju kulturi, obrazovnom i dečjem programu moći će da računaju na popust od najviše 20% cene licence.
Dozvolu za emitovanje TV programa za područje glavnog grada dobiće šest stanica. To zadovoljstvo će ih koštati 12 miliona dinara (140.000 €), pa se čini da je jedini kriterijum za cenu dozvole bila pokrivena populacija. Ovaj kriterijum može postati sporan kada se budu dodeljivale regionalne dozvole za ostatak Srbije, jer je ravničarska područja mnogo lakše pokriti predajnicima nego planinska, a ako dozvola isto bude koštala, televizije iz centralne Srbije teže će ostvarivati profit od vojvođanskih, jer će im trebati više lokacija za pokrivanje iste populacije, čime se troškovi poslovanja povećavaju.
Ovim konkursom će se ostvariti značajna pomeranja u etru: npr. u Beogradu, ako saberemo dve frekvencije zakonom predviđene za emitovanje nacionalne televizije (frekvencije na kojima sada emituje Treći kanal biće dodeljene nekom drugom emiteru), pet privatnih kanala s nacionalnim pokrivanjem i šest s dozvolom isključivo za Beograd, dobijamo 13 kanala sa sedištem u Beogradu. Ovo znači da će mnoge stanice morati da budu ukinute, jer se trenutno u Beogradu nalazi sedište barem 18 kanala (RTS1, RTS2, RTS 3K, Pink, BK, B92, Studio B, Politika, Art kanal, Stankom, Košava, Kanal D, Happy TV, SOS kanal, TV Metropolis, Palma, IBC, Info 24, a možda ima još neki kojeg se nisam setio).
S obzirom na činjenicu da u Srbiji trenutno postoje svega tri privatne TV mreže s nacionalnom pokrivenošću, dodeljivanjem pet licenci će se omogućiti ulazak barem dva nova kanala u trku za gledanost. Predviđena naknada za nacionalnu TV frekvenciju inače je 13x veća od one koju TV Nova ili RTL televizija plaćaju u Hrvatskoj (tamo iznosi 400.000 kuna, tj. oko 4.600.000 dinara), tako da se lako može desiti da ova finansijska prepreka bude previsoka za mnoge domaće stanice. U medijima se već spekuliše o tome da je vlada veliko interesovanje stranih medijskih firmi za ulazak na domaće tržište.
Konkurs se odnosi i na radio-programe: biće dodeljeno pet nacionalnih licenci, jedna za Vojvodinu i 14 za Beograd (trenutno u Beogradu postoji preko 90 radio stanica). Godišnja cena licence za emitovanje radio programa pet puta je manja nego za televizije s istim pokrivanjem.
Predsednik Saveta RRA Nenad Cekić najavio je da će emiteri biti ohrabrivani da se udružuju i zajednički koriste frekvencije po principu time sharinga, kao i da pokušaju da nađu zajednički jezik s kablovskim operaterima i, u slučaju da ne dobiju dozvolu, svoju TV stanicu pozicioniraju kao isključivo kablovski kanal.
Dobitnici prava na korišćenje frekvencija moraće da zadovolje određene uslove (kvalitet slike/zvuka, prostorije, studijska tehnika, programska koncepcija i šema, postojanje dovoljnih finansijskih sredstava za nabavku tehničke opreme i realizovanje uređivačkog koncepta, transparentnost strukture vlasništva i nepostojanje medijske koncentracije tj. prevelikog udela u tržištu), a ko će dobiti frekvenciju biće odlučeno na osnovu kriterijumima koji uzimaju u obzir rejtinge u prethodnom periodu, uspešnosti poslovanja, doprinos raznovrsnosti programa i ponašanje emitera u prethodnom periodu.
RRA je najavila da će uporedo s konkursom ići i proces pretvaranja RTS u javni servis, što podrazumeva pravljenje deobnog bilansa, a zatim osnivanje dve nove kuće, Radiodifuzne ustanove Srbije (s dva TV, tri FM i tri AM programa) i Radiodifuzne ustanove Vojvodine (s dva TV, tri FM i dva AM radio programa). Savet RRA treba da izabere UO obe radiodifuzne ustanove, koji zatim raspisuju konkurse za direktore tih kuća. Paralelno s njim treba da budu formirani njihovi programski odbori, kako bi se ostvario „širi društveni uticaj na kreiranje uređivačkog koncepta javnog radiodifuznog servisa“. Inače, za potrebe javnih servisa u Srbiji je izdvojen veći broj mreža nego što je to standard u Evropi.
U Srbiji trenutno postoji oko 700 radio i 200 TV stanica.
Vlada Srbije je nedavno usvojila sve dokumente neophodne za raspisivanje ovog konkursa, a to su Strategija razvoja radiodifuzije u Srbiji do 2013. godine, plan raspodele radiofrekvencija i pravilnik o naknadama za emitovanje radio i televizijskog programa. Strategija razvoja radiodifuzije (koju možete preuzeti sa www.rra.org.yu) sadrži još neke zanimljivosti, poput procene da su prihodi od reklamiranja srpskih elektronskih medija u 2005. iznosili nekih 65 miliona evra (na televiziju otpada 94%, a na radio 6% navedene sume), najave formiranja paketa Telekoma Srbije kojim bi se „podigao“ signal zainteresovanih domaćih RTV stanica na satelit, regulacije stanja u vezi s kablovskom televizijom (izdavanje dozvola, nadzor nad sadržajem emitovanih programa i poštovanja autorskih i srodnih prava), podsticanja digitalnog emitovanja (DVB-T, DVB-C, DVB-S i DVB-H, DAB i Digital Radio Mondiale), te nadzora nad radom emitera (emiteri s nacionalnom pokrivenošću biće pod neprestanim nadzorom).
Strategijom se predviđa zabrana emitovanja pornografskog i sadržaja s ekstremnim nasiljem putem etra, dok bi oni mogli biti dostupni gledaocima kodiranih kablovskih kanala. Takođe se ograničava emitovanje programa „čiji sadržaji mogu da naškode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju dece i omladine“ na period od ponoći do pet sati ujutru. Posebno će se nadgledati rad svih emitera (a posebno javnih servisa i nacionalnih emitera) u informativnom programu tokom predizborne kampanje.
Međutim, jedna od najpozitivnijih stvari koja stoji u usvojenoj Strategiji razvoja radiodifuzije jeste to što se predviđa stvaranje jedinstvenog emisionog sistema kao javnog preduzeća odvajanjem delova RTS-a i moguće još nekih emitera koji imaju odgovarajuća postrojenja, a čiji bi cilj bio da svi emiteri imaju ravnopravan pristup TV i radio predajnicima.
Nasuprot ovim pozitivnim tonovima, u Strategiji se konstatuje da je potrebno usvajanje dodatne zakonske regulative koja bi omogućila RRA da sprovodi svoje odluke o oduzimanju licenci i sprečavanju emitovanja ilegalnih radio i TV programa i strožije kazni piratsko emitovanje, kaznom u srazmeri s brojem dana nelegalnog emitovanja, a preporučuje se i da se omogući da kazne za pirateriju i teže programske prekršaje izriče RRA, a ne neefikasno sudstvo.
RATEL proradio
Republička agencija za telekomunikacije (RATEL) objavila je da joj je Ministarstvo za kapitalne investicije (MKI) 16. januara ustupilo opremu, softver i baze podataka neophodne za planiranje i raspodelu frekvencija, kao i izdavanje dozvola za njihovo korišćenje. Oko ove opreme je nastao spor između RRA, RATEL-a i MKI, jer je Radiodifuzna agencija tražila od RATEL-a da Vladi prosledi Plan raspodele radiofrekvencija, dok je RATEL tvrdio da to ne može da učini, jer mu MKI nije omogućilo korišćenje odgovarajuće opreme, softvera i podataka. U međuvremenu je to izglađeno, pa se očekuje da RATEL konačno krene da obavlja svoj posao.
RATEL je takođe pozvao Internet provajdere i kablovske operatere da se evidentiraju. U upitnicima na svom sajtu RATEL praktično od ovih firmi zahteva da mu obelodane praktično celokupno svoje poslovanje (broj korisnika, troškove za autorska prava, troškove distribucije, prihode od korisnika i iz drugih izvora, detaljan opis infrastrukture, kapacitet linkova, broj zaposlenih i slično), što su podaci s kojima svakako treba pažljivo rukovati, a RATEL nigde nije izrekao garancije da oni neće dospeti u ruke konkurencije.
Od RATEL-a mnogi građani s pravom očekuju da što pre izda dozvole novim operaterima fiksne telefonije, omogući korišćenje VoIP usluge, te dozvoli uspostavljanje novih Internet linkova prema inostranstvu ili barem natera Telekom da svim Internet provajderima (i kablovskim i klasičnim) pristup Internetu prodaje pod istim uslovima.
Post je objavljen 25.01.2006. u 06:06 sati.