pred 2 god kad sam napokon pustena s lanca, odselih u zg..konacno preuzela zivot u svoje ruke..pokusala se skolovat, trazila sebe, pobjegla glavom bez obzira od svog dragog bivseg..odlucila sam zivjet sama u 30m na 2.blago meni..ma samo prividno.. taj moj krasni stancic bio je u suterenu..napol zakopan u zemlju..pogled s prozora bio je na copor macki, njih 30tak..koje su zivile svoj macji zivot.. nocu mijaukale, tukle se, zderale hranu koju su susjede bacale meni pod prozor..i naravno srale..otvorit prozor se uopce nisam usudjivala,vrlo rijetko..bio je to vjecni smrad na macji drek..
u svom stancicu sam mogla gola hodat kad god sam htjela, sama u svom prostoru,divota,al jebiga kad nikad nije bilo mira ,svako popodne ludi klinci oko 5 god u dvoristu su nabijali loptu, vozili bicikl, par puta mi skoro razbili prozor, nedaj boze otvoren prozor..
kako sam bila sva depresivna jer zivim sama kupila sam si kaktus, brines se jednom tjedno o njemu,a opet je ziv,moj prvi cimer..
kako sam se igrom slucaja pojavila u milanu na studiju, fala ti boze(mislim na fax),morala sam pronaci novi dom i nove cimere :) i to ne biljke, kako koji.
imah ludu srecu pronac jebeno dobar stan u jednom danu nakon sto sam s frendicom obisla njih 4..nova cimerica mi se cinila ok,malo povucena..kako je ovaj grad urnebesno skup skoro kao londra, moja mala sobica mj kosta 350e, vrlo povoljno- moji frendovi zive za 400e mj neki i za 500,i to placaju sobu,NE stan. ja u zg STAN placala 200e..
ta nova, sad bivsa cimerica je 3 puta u god ocistila stan,a doslovno..od kad je otisla put spanjolske vjetar joj zameo svaki trag i ostala duzna 100e meni i mom bivsem cimeru, sadasnjem dragom..ajd bar nes pozitivno,moj bivsi cimer je sad moj decko,bilo je to drz nedaj..morao se odselit jer bolje funkcioniramo svaki u drugom stanu..
treci cimer koji je sad vec na odlasku je prava nocna mora kad ga ima..lupa vratima pa stvori potres jacine pucanja zida, cisti jednom mj, drka gitaru iza ponoci, svaki dan dize utege pa kad mu padnu odzvanja pod...bla..
cetvrti cimer s kojim cu morat dijelit stan jos malo, me je vec prvi dan kad se doselio pito dal cu spavat s njim u krevetu i tako jos par puta, zadnji put je pokazo na kurac i reko da ce mi ga dat, tu noc ga je moj dragi natuko..od tada ne pricamo samo ciao,ciao, nije se odselio..ja stvarno imam visok prag tolerancije.. vise mi ne smeta osim sto smrdi jer se tusira jednom tjedno,pa se vjecito osjeti njegov vonj u hodniku, ne obrise govno u skoljci u wc-u i td i td i td, mislim da se tu i tamo droksa..jos malo pa se i ja selim, pa krece nova avantura sa novim cimerima, s obzirom kakve sam srece, bit ce ludo...valjda cu prezivit.. :))
Post je objavljen 25.01.2006. u 00:35 sati.