nema me, ne postojim, ostala je samo sjena onog što sam bila jutros kad sam se jedva ustala iz kreveta,
ovaj život, gotovo da me ubija,
heće li ikad biti bolje,
heću li imati vremena normalno sjesti i pojesti ručak?
lagano me zabrinjava hrpa stvari
i dan od 24 sata mi više nije dovoljan,
moram prestati spavati da bih stigla sve što moram napraviti
od toliko stvari koje "moram" napraviti
zaboravljam gdje živim,
ne viđam roditelje, brata,
čak me i mačak više ne prepoznaje...
(toliko me često viđa)
a što se vidi,
što sam to napravila,
ništa se ne vidi, ne čuje, ne dolazi na naplatu:)
kad će to bolje sutra,
(možda kad prođe tamo neki šugavi drugi mjesec)
meni vrijeme ne smeta,
meni smeta što nemam vremena!
(postadoh i ja depresivna)
:):):):):):):):):)
Post je objavljen 24.01.2006. u 22:03 sati.