Objava Drugog sveta Koste Bunuševca
Hodajući na jednoj nozi
Razočaravajuća civilizacijska rešenja. Svaka ličnost na planeti je sposobna da iznedri svoj drugi svet. Film o nestajanju kroz sliku
Performansom, u prepoznatljivom ekscentričnom maniru, multimedijalni umetnik Kosta Bunuševac uveo je, pre nekoliko dana, posetioce Paviljona "Cvijeta Zuzorić" u "Aneo - Drugi svet". Pod tim nazivom otvorena je izložba, tačnije, "fizičko prisustvo, objava Drugog sveta pred ljudima", kako kaže umetnik.
Godina je 3001, slika Drugog sveta je 24, iza zavese su ranije ljubavi. Uz Vangelisovu muziku, Kosta B. - Aneo, otkriva nam kockice Drugog sveta.
Kako (i zašto) sam ga uspostavio...
Moj proces trajanja sa Drugim svetom je duži od 20 godina. Još u mladosti su me zbunjivala i razočarala rešenja koje je civilizacija donela, počev od banalnih - večite borbe, zavisti, taštine, sujete... Isključiti se iz ovog sveta je vrlo jednostavno, ako imate drugi svet. Drugi svet je sve ono što nije ovaj, ni u jednoj tački se ne dodiruju, niti se bilo šta preuzima od civilizacije. Čini mi se da sam ja, a to je užasno neskromno rečeno, jedini koji je "iskočio" iz civilizacije i ostvario taj, pre svega, mentalni skok koji postoji na ovaj način.
Iza zavese
Iza zavese u "Cvijeti" su moje ljubavi pre nastanka Drugog sveta, zrna drugih svetova, sa kojima sam komunicirao. Tako su nastali ti, nazovimo ih, "rimejkovi". U toj kolekciji odnosa na prvom mestu je Tamara de Lempicka, čudesna ličnost iz vremena art dekoa, onda sam "skočio" u barok u posetu Tijepolu, koji mi je otkrio fascinaciju filma iz 15. veka...
Kuc, kuc... ima li koga?
Jedini stanovnik je Aneo, ali mislim da je svaka ličnost na planeti sposobna da iz sebe iznedri svoj drugi svet. Milijardu ljudi, milijardu svetova, koji se sreću... U totalnom "sajens fikšn" objašnjenju, u Drugom svetu će živeti biće sa oba pola u sebi, koje će imati sposobnost samooplodnje, poput amebe, što da ne?
A gde je tu erotika?
Erotika je najtananiji, najskriveniji deo ljudi i podrazumeva borbu polova, osvajanje i u ovom svetu velika građevina biznisa. U Drugom svetu biće je osvojeno i prepušteno sebi i sopstvenom erotizmu. Doduše, prisustvo te bespolnosti je možda brutalnost.
Čemu uopšte Drugi svet?
Svaki događaj ovde (a to sam naročito shvatio dok je trajalo bombardovanje) ima energiju deteta koje ne razume zašto je problem razbiti kinesku vazu. Ovaj svet se uglavnom tako i ponaša i kad razbije kinesku vazu krene kuknjava, izvinjavanja, "I am sorry", (to najviše mrzim u američkim filmovima), kao da to rešava nešto; to ne može da povrati vazu. Čovečanstvo se uglavnom stalno izvinjava.
Kako ga objašnjavam drugima...
Komunikacija je uspostavljena preko nekih kodova koje ovaj svet razume, a koja je, u najiskrenijem smislu, nemoguća, jer ljudi doživljavaju drugi svet kao jednu umetničku formu. Komunikacija se odvija na zabavnom nivou i, konačno, postoji neka energija koju ljudi instinktivno prepoznaju. Međutim, kada bih ja stvarno iskazao svoje tamošnje postojanje, verovatno bi me uhapsili i strpali u ludnicu. Recimo, hodanje. Ovde imamo utvrđeno ponašanje koje se zove normalnim, hodamo sporije, brže, ili trčimo. Ali ja hoću da hodam sto metara na jednoj nozi, s raširenim rukama... a kad bih to uradio...
Kad izađem iz Drugog sveta...
I dalje sam u čauri, ali izlazim tu i tamo. Uskoro kreće filmski projekat o Drugom svetu. Scenario je gotov, biće digitalna kamera, Godarovska nonšalantnost, bez nekih specifičnih zahteva. Priča govori o napuštanju ovog sveta tokom trajanja izložbe, prvi kadrovi će ovde biti snimljeni, a jedna galeristkinja će biti veoma tužna što ću ja nestati kroz sliku...
Margareta Jovićević
Foto: Marko Metlaš
Post je objavljen 24.01.2006. u 16:22 sati.