Marketing
CIRKUS
Cirkus... Da li ste se ikada pitali zašto ljudi vole cirkus? Ja se to pitam svaki puta kada vidim da je cirkus u gradu. Neviđena navala klinaca na katre. A roditelji nisu baš sretni. Znaju da djeca vole cirkus, ali nemaju novaca ili su u nekoj drugoj neprilici. Djeca sile. Roditelji popuštaju.
Svi se nađu u prepunoj dvorani čekajući da predstava počne. Izlaze klaunovi na slonovima. Djeca kliču, roditelji plješću. Sve prolazi tako brzo i nestvarno. Tigrovi, piruete gimnastičara, hodanje po žici, smijeh, pljesak... Sve je kao u snu. Čini se nestvarno.
Klaunovi se nešto dogovaraju. Jedan se okrene prema publici. Prođe pogledom po dvorani i ljudima u njoj, pa se vrati ostalim klaunovima. Nitko u publici nije progovorio ni riječ. Svi su strpljivo i znatiželjno čekali. Odjednom se svi vrate svom poslu kao da se ništa nije dogodilo. Samo je jedan klaun, s papirićem u ruci krenuo prema publici.
Djeca gledaju ostale klaunove i smiju se, ali i nestrpljivo čekaju da vide kuda ide ovaj klaun s papirićem. Penje se po stepenicama do zadnjeg reda gdje su bili gledatelji. Predaje papirić malom dječaku i vraća se nazad. Svima su oči na tom malom, zbunjenom dječaku. Svi pitaju pogledom: «Što je to?, Što je to dobio?» On razmotava papirić na kojem piše: «Tebi, Siniša, dana je ova jedinstvena prilika da upoznaš članove cirusa poslije predstave. Kada sve završi, dođi na sredinu pozornice, pa ćemo te povesti iza zastora. Nadamo se da ćeš se odazvati!» i u potpisu «Uprava cirkusa». Mali je bio presretan. Svi su shvatili što je dobio i bili pomalo ljubomorni, mada su to zaboravili kada je tigar počeo skakati kroz vatrene obruče, pa su opet okrenuli predstavi.
Sinišinom tati je to bilo sumnjivo jer su znali njegovo ime, pa je odlučio otići s njime. Dvorana se poslije predstave ispraznila, a Siniša je s tatom stajao nasred pozornice. Odjednom se crveni zastor razmakne i izađe klaun koji mu je predao papirić.
-Dobar dan. Ja sam klaun Dario. – pružio je ruku Sinišinom tati
-Drago mi je. Ja sam Sinišin tata – odgovorio je ljubazno
-Siniša nije više mali dečko, je li tako Siniša? – okrenuo se prema malom, a ovaj je samo kimnuo glavom – A veliki dečki mogu se i sami upoznavati sa novi prijateljima. Stoga, tata, ispričajte nas. Ja i Siniša se idemo malo bolje upoznati. – uzeo je Sinišu za ruku i krenuo iza zastora
Tata se trznuo ali je pustio da klaun odvede njegovog sina. Odlučio je pričekati i vidjeti što će se dogoditi.
Klaun Dario ga je odveo u sobu gdje su se ostali presvlačili. Neki su jeli, neki šetali, neki se svlačili, neki oblačili. Siniši je to sve bilo novo i zanimljivo. Vidjeti klaunove na najviše dva metra ispred sebe i moći ih dotaknuti. Kada je Dario ušao u sobu sa malim svi su stali i zagledali se u Sinišu. Dario ga je predstavio. Na licima klaunova pojavio se bolesni smiješak. Perverzni smiješak. Smijestili su ga u najveću stolicu u sobi s naslonom za ruke. Svi su se okupili oko njega i predstavili se. Jedan po jedan.
-Voliš li cirkus? – zapita ga jedan nakon što ih je sve upoznao
-Naravno da ga volim. Obožavam cirkus. – odgovorio je mali
Klaun koji je postavio pitanje dao je mig ostalima. Par njih se uputi u drugu sobu, dok su ostali zabavljali dečkića. Klaunovi su se vratili sa dvije velike torbe.
-A sada zamisli nešto lijepo i zatvori oči. – i dječak to napravi. Klaunovi reagiraju odmah. Dvoje mu prime ruke i svežu iza naslona stolice, dvoje mu svežu noge, a ostali počnu vaditi stvari iz torbe. Približe mali stolić tako da dođe ispred njega. Siniša je mislio da je to neki trik koji su mu htjeli polazati. Smijao se.
Odvežu mu jednu ruku i stave na stol.
-Raširi prste i reci mi još jednom da li voliš cirkus? – rekao je Dario jednom rukom držeći njegovu ruku, a drugom malu ali oštru sjekiru.
-Volim! – mali nije znao da si je ovom izjavom obilježio život
Čim je to izrekao, Dario udari sjekirom po njegovim prstima. Mali se zadere.
-Sada nije tako lijepo? Jelda? Nisam ni mislio. – krv je šiktala na sve strane. Sada su svi klaunovi imali sjekire. Jedan za drugim su spuštali sjekiru po Siniši svom snagom. Krikovi su odzvanjali od zidova. Do van se nije čulo. Soba je bila tako ograđena da se ne čuje ni je dan ton izvan nje.
-Svi vole cirkus. – pričao je Dario dok su sjekli komad po komad malog djeteta. Krv se sada činila kao voda. Poplava od krvi. Bilo je krvi posvuda. Čak i po zidovima. – Svi vole kada drugi rade budale od sebe. E pa, za vašu informaciju nama je dosta toga. Vi volite cirkus. Mi volimo vašu krv.
Krv je prošla ispod vrata. Tata još uvijek čeka ispred crvenog zastora. Okrenuo se prema zastoru. Ispod zastora prolijevala se crvena tekućina. Puno crvene tekućine. Sinišin tata je znao što to znači. Htio je potrčati, ali ga u taj čas pogodi nešto iz zraka i smrska mu lubanju.
Iznad crvenog zastora bila su dva klauna na skelama koja su bacila uteg težak 20 kg.
-Kako volim tragične završetke. – rekao je jedan i otišao baciti vreću sa ostacima Siniše u kavez lavova. – Nek vam je u slast, dečki.
Post je objavljen 24.01.2006. u 15:05 sati.