Marketing
knock on my door
jaka strana moje licnosti sve cesce progovara. u nekim situacijama ostanem u cudu, otvorenih usta, pokusavajuci se nekako (nadasve imaginarno, jer zapravo ne cinim nista) izmigoljiti iz situacije u koju me dovela moja (ne znam kako da to nazovem, brzopletost?) nemogucnost kontroliranja. kao sto vec rekoh, jos uvijek kao slijepac opipavam trazeci granice svog bica, svojih rijeci i postupaka, ali zapravo se i ne trudim, jer zapravo uzivam u ovoj nekontroli koja stvara neke sasvim nove, cudne situacije, izaziva sasvim nove, zanimljive reakcije i djeluje inovativno, otkrivajuci sarenilo i budeci moj duh.
a tome i tezim - da se moj duh nikada ne uspava.
pritom ne mislim da on stalno mora biti zivotan i aktivan. to ne, nikako.
jer tezim, svakako, i onoj o toliko puta opjevanoj, u tolikim knjigama opisanoj, harmoniji duha, tezim visemu. no, ponekad se zaboravim.
tu sferu duhovnosti, na zalost uspijevam postici samo citajuci o njoj. rijetko kada mi ona sama sine, ili dode u nenadanom trenutku. a toliko ju prizeljkujem.
mozda, kad uopce ne bih hajala, ona bi sama dosla!
no, u svakom slucaju, mislim da je istinita ona pretpostavka ili tvrdnja sto ju je netko za me rekao:
Post je objavljen 24.01.2006. u 09:33 sati.