Ne znam za vas, no svi moji izlasci nisu uvijek super.
Ponekad kad izađem bilo s curom ili s nekim drugim nakon nekog vremena kad prođe prvobitno uzbuđenje od onog kaj nisi doma već polako pogledavam koliko je sati! To je prvi znak kad ti je dosadno. Polako se isključuješ iz razgovora i slušaš, dobro je slušati, al moraš neke i reći. I tak malo pomalo vuče se vrijeme, sve ti je bolje dosadno i onda kad se mijenja kafić može, al ne mora doći do promjene. Ponekad me promjene atmosfere digne, al ponekad je još samo gore i sav sam sretan da dojdem doma.
Al većina izlazak hvala Bogu je super. Zajebancija, ekipa i kad pogledaš na sat misliš si fak pa za sat vremena moram doma! Polako se naravno osipa društvo jer neko sutra rano ide nekam, neko mora jer mu starci rekli, neko ide još malo s curom i tak, a onda kad dojdeš doma imaš par dana o čem razmišljati.
Danas mi je vani bilo baš super pa me eto izlazak navel da malo o tome i neke napišem.
Post je objavljen 21.01.2006. u 19:06 sati.