Kao da nema vremena. Dani prolaze a promjene ni na vidiku. Jednolično uz varijaciju. Do kraja ispunjeno a opet prazno, fale one, sitne kapi, sreće.
Radio emotions je zaraza i ubija u pojam. Ugasila bi ga al ne mogu. All we need is just a little patience.
Zašto ljudi odlaze? Zašto ne ostanu? Zašto dolaze novi?
Svi čekaju čekaju.nešto. suzdržavaju se. Stoje. Meni se više ne da stajat, ja bi bar hodala. Hoće neko sa mnom?
I zašto pišem besmislice, opet ne pišem ono kaj bi htjela, iako za to ono ne postoje riječi, teško opisivo.
Šupci...ako i nisu postanu, kad tad.
Tu ni skreč ne pomaže.lol
Post je objavljen 22.01.2006. u 21:31 sati.