Sve ono što smo rekli,
dugo gradili da traje,
u vodu palo je...
I sve što smo mukom stekli,
sad tvoju ljubav daje,
za mene malo je...
I to što sada prazna postajem polako
dovoljna je kazna,
i treba mi tako...
Kad pomislim da mogu sama,
bez pola muke,
uvijek shvatim na kraju,
da je sve što trebam bilo baš tu,
na dohvat ruke...
I da mi ruku pružiš,
podnjela bi svašta,
bar toliko me znaš...
Al nikad nisi bio,
onaj koji prašta
prevaru i laž...
I to što sada prazna postajem polako
dovoljna je kazna,
i treba mi tako...
Kad pomislim da mogu sama,
bez pola muke,
uvijek shvatim na kraju,
da je sve što trebam bilo baš tu,
na dohvat ruke...
Kad pomislim da mogu sama,
bez pola muke,
uvijek shvatim na kraju,
da je sve što trebam bilo baš tu,
na dohvat ruke...
i treba mi tako...
Vlatka Pokos
******Update******
Evo pa si poslušajte :-)
Na dohvat ruke
Post je objavljen 22.01.2006. u 00:58 sati.