jo ča se volin banjat. bilo to more ili bila to kućna banja. bila to subota, nedilja, srida ili koji drugi dan u tjednu. banja je zakon!
posebni gušt mi je posli obida napunit 60 litri vrile vode i u to se uvalit. metnit malo mirišljave soli i drugih opuštajućih pizdarija te u tako lipo pripremljenu vodu uvalit svoje dupe. zatin užgat lulu, stavit botilju i bićerin negdi pored ruke… dvi ure prođu u tren oka.
ne znan jel čoviku može išta ugodnije sist od ovega u ove ladne zimske dane.
neki govoru da je šex broj jedan. e je, negdi u prolitje. sad je sranje. evo doli jedan od razloga zašto.
… primjer iz života…
odeš negdi van. zasidneš za šank. snimiš neku pičobu i nakon nekakvog kvazi-razgovora odlučiš ostavit po čaše pive i otić s dotičnon… di? svejedno di. u ovu ladno vrime repertoar na svim mjestima radnje je isti. di san sad sta…
e. sve je ludilo dok ne počne skidanje. asti sto.
skine gaće, pa hulahopke, pa dokoljenke, pa potkoljenke, pa još dva para bičava, pa đemper, pa jednu, pa drugu, pa treću maju, pa steznik, pa zateznik, pa pušgor, pa… nakon 10 minuti svlačenja skužiš da to nije ono isto tilo koje ti se svidilo u kafiću i zbog kojeg si ostavia po pive u čaši. …
i to se sve može podnit. sve dok ti ne zabije svoje jebeno ledene noge pod jaja. i onda se još čudi da zašto ti je pa. ?!
…
ovi moj pas je jebač svoje vrste. ima tri miseca, a već je uvatia jebački mot. glavna mi je baza kako namisti ostale pase s kojiman dojde u kontakt. ako je ovaki s tri miseca strah me pomislit šta će bit za godinu, dvi… sve će nas jebat!
al nije ni ta njegova potriba za šexon tako loša. bar će bit para od te njegove potribe.
kad god ja iman tu potribu (ne potribu za kujama ka moj pas; pod kuje mislin na pase ženskog tipa, a ne na žene ljudskog tipa) uvik moram stavit lovu na sunce. ako kojim slučajen sunca nema onda vršim provjetravanje takuina. no nebitno…
sad se u vašin glavama mogu izroditi kojekakve gnjusne pizdarije potaknute rečenicon dvi ča prethode ovoj. naime, ja san tia samo reć da čovik, muškić, triba baren 17 kun potrošit da bi nešto oprašia. jebeni golduni ča su samo skupi.
…
inače, iman traumu od šetanja sa pason. ne zbog šetnje, ni zbog pasa, ni zbog drugih pasa, vengo poradi ljudi.
„a vidi ča je smišan“, „a vidi ča je nagrišpan“, „a moguli ga taknit“, „a oćeli ugrist“, „a koliko je doša“, „a di ste ga nabavili“…
ti verbalni komentari i upiti su mi lako podnošljivi. njih skoro ni ne čujen jerbo čin vidin da mi se neka neprirodno razdragana spodoba kotrlja ususret samo pojačan mjuzu na md-u.
razlog muke moje je način gledanja. ljudi nikako ne mogu svatit da se gleda očima, a ne rukama.
svi odma rukon polete prima njemu. tili bi da taknit, štipnit… i onda se ovi moj ražesti, pobigne… a di neće…
pa jebenmu… ni ja se s vami ne upoznajen na način da vas uvatin za cicu. no, možda je problem u meni… možda bi se stvarno tako i triba počet upoznavat.