evo da se i ja malo javim...reda radi. ne da mi se pisat šta sam sve radila...jer nema se šta za reć. živila sam na relaciji krevet-škola-internet-krevet.
nešt sam neki dan listala knjige starih slavonskih pisaca i naišla sam na onak jako dobre stvari. pa ću to podijelit s vama...evo jedne pjesme...al samo sam zaboravila tko je napiso...to ću naknadno javit;)
ja bi vam je najradije pročitala, al još nisam još svladala stari slavnoski naglasak...
Moja mati bila je
Moja mati bila je
ko i sve druge
žene
snaše
U selu.
Udala se,
Tkala je,
Dicu rodila,
Kuću vodila,
I mučila se
S nama
svima.
Sa trideset godina
Bila je stara
Žena
Iscrpljena,
sida,
I lica i tila
Izmoždena.
Učila nas
Da ne lažemo
Da istinu
Govorimo
Da novac previše
Ne cinimo
I da se ljudi čuvamo
"Jer ljude treba voliti
Al i do nji'
Na oprezu biti.
Jer čovik
je samo čovik
I svaki misli na svoj
Vik,
Na svoj život,
Na svoje dobro,
I ritki su
'Ni
Koji umiru za druge,
Za tuđe muke,
Za tuđe zlo
I nesriću.
Nas biju otkako se pamti,
Otkako zna vo selo
O sebi,
Uvik su drugi
Gospodari bili
A mi smo radili
Mi se mučili
I navik za tuđe zlo
Platili"
Tako govori ma mati
I suze joj teku.
Njoj su ubili
Dadu i brata
U njikom ratu
A sina
Jedinog
Je izgubila
Kad su žandari pucali
U vaj narod,
Vo selo
Kod njeki izbora
Đavli ih nosili
I 'nji
I 'ne koji su ih izmislili
I 'nu gospodu
Što su doveli žandare
Krvnike stare
Vog
Nisritnog naroda
Što trpi
I umire
Uvik za druge.
Post je objavljen 20.01.2006. u 20:41 sati.