ahojky.
stvarno neznam što očekivati od života...
prekjučer sam došla doma, bacila torbu na pod i uletila u dnevni boravak. bija je tamo moj prijatelj kuba i priča je s mojoj materom.
odjednom reče mater: zvao je otac- zmajena plana.... ja sam pukala u plač jer sam mislila da neču iči doma. počela sam se derati....
mater je digla glas i rekla... " kad bi znala da je prije 10 dana otca ti odvela hitna ne bi se ovako ponašala" odmah sam zašutila, cila sam se naježila i pala je na mene tuga i strah....
moj otac nam to nije tija reči....
puno se bojim što je s njim iako je sada dobro...
želim mu sada kad dode dokazati da sam njego kčer i da se može ponositi s menom.... jer on sve što radi radi za mene...
i ja sam mu za to puno zahvalna.... jednom riječju iako mu nikada u životu nisam rekla tata, sada to javno govorim " TATA HVALA"
Post je objavljen 20.01.2006. u 10:18 sati.