08.04.2005., petak
boris miljkovicc, uspavanka za lalu, mislim da ccu da je potrazzim
Roman “Uspavanka za Lalu” je saga o odrastanju, ubrzanom odrastanju u “drugom i drugačijem” okruženju. Da li se može reći da su naši ljudi, uopšteno gledano, infantilni, pogotovo kada se nađu izvan ovih prostora?
- Svakako da jesu. Mi već dugi niz godina rastemo i živimo u laboratorijskim, eksperimentalnim uslovima, prvo u periodu komunizma, a potom su usledile te strašne Slobodanove godine. To su veštački uslovi za život, u kojima ljudi ne mogu da ostanu sasvim normalni. Odrastanje je sasvim prirodan fenomen u drugim sredinama, ali ono ovde ima sasvim drugačije značenje. Zbog toga sam svoju junakinju Lalu izvukao iz ove naše laboratorije, stavio je u drugačije uslove i prepustio je odrastanju ili sazrevanju.
Da li su London i Engleska slučajno odabrani kao njena destinacija?
- Ne, nisu. Oni su odabrani jer predstavljaju svojevrsnu suprotnost našem podneblju. Čini mi se da u Evropi nema surovijeg mesta od Engleske, koja je, valjda zbog toga što je ostrvska zemlja, na svoj način uvrnuta. Naša eksjugoslovenska nenormalnost upravo je u takvom jednom okruženju najvidljivija i najzgodnija za posmatranje.
Osim toga, veliki deo moje generacije je odrastao na anglofiliji i svako od nas je sa svojih 18, 19 ili 20 godina sanjao da otputuje u London, jer se tamo sve dešavalo. Tu se pravila muzika koja se slušala po celom svetu, tu se stvarala moda… London je bio prestonica mladih. Mada praktično ne pripada mojoj generaciji, Lola takođe odlazi u London sa velikim iščekivanjem da će sve biti drugačije samo zbog toga što će se naći u toj metropoli. Da će London samim sobom izlečiti njene unutrašnje nedoumice i bolove. Ali, ona nema 18 ili 19 godina već je blizu tridesete. I tu se vraćamo na prvo pitanje, na njen infantilizam, koji je tako karakterističan za ove naše krajeve, gde ljudi jako kasno odlaze od mame i tate.
“Ovo je čudna zemlja u kojoj stvari teško izlaze iz mode.
U mojoj zemlji to nije slučaj. Sve ulazi i izlazi brzinom kojom je ušlo, što znači gotovo odmah, u nekom širem okviru” – reči su naratorke i junakinje Lale, začuđene Engleskom. Zašto kod nas stvari tako brzo ulaze i izlaze iz mode?
- I tu je svoje prste upleo infantilizam. Engleska je zemlja tradicije, ne zemlja mode. Tamo stvari koje jednom uđu modu, koje jednom budu vrednovane, zauvek ostaju u modi. To je valjda uobičajeno za kulture i običaje ozbiljnih naroda. Kod nas stvari stoje potpuno drugačije: koliko god se pozivali na vlastitu tradiciju, mi tradicije zapravo nemamo. Mi nemamo starih kuća, već ih rušimo i na istom zemljištu gradimo nove. Svakih 20-30 godina mi se poseremo na ono što smo proizveli ili što su proizveli naši preci. Zbog toga se kod nas moda menja svakog časa, jer osim nje nemamo ništa. Ono što proizvode naše televizije, što produkuju visokotiražni listovi, za tren oka postane zastarelo i nešto ga drugo smenjuje.
Zbog toga se i naša Lala teško snalazi u svetu u kojem u muzičkoj prodavnici možete kupiti trideset godina stare gramofonske ploče, u kojem se možete oblačiti kako god hoćete a da niko na osnovu toga ne procenjuje vaš intelektualni, materijalni ili emotivni status… Teško se snalazi u svetu u kojem su neke druge stvari mnogo važnije od toga kakav automobil vozite.
- 10:50 - lepe rechi (1) - printaj svakodnevno - #
uf! ja sam veliki fan (dvaedesetpet 08.04.2005. 13:37)
Post je objavljen 08.04.2005. u 09:43 sati.