Sretna sam.
Sve sam ih vidla. Dobro…skoro sve. Skoro sve moje najdraže osobe.
Jao al sam ih se zaželila. Baš mi je divno.
Ugl. Danas sam morala kod doktora. I spremim se ja sva hepi i dođem tam. Ko neka kontrola. Veli mi da se popravilo to moje uho i da mogu sutra u školu. Ja ono WTF?! Dva dana se veselim viđenju lijepih lica mojih sunašca a ova meni da nemrem u školu danas. Pa marš. „Ali doktorice, ja se spremih da danas idem.“ „ Pa kaj ti je popodne škola. Onda odi.“ To je bilo lijepo za čut.
Sve ostalo isto… profesori naporni, divljaci iz razreda(čast iznimkama) isti, sve isto. Da, Irena mi je dala dar. Zakrpu. HVAAAALAAAAAAAAAA!!!!!!!!! Puno hvala. Lov ju.
Poslije sam išla na dramsku. Kako mi je samo to falilo! Vidla sam i sve tamošnje prijatelje. Dona mi dala pernicu. Prekrasna je. Fakat je lijepa. Tenks Dona iako ovo neš čitat. Lov ju tu. :o)
Na cvjetnom nas napo neki lik. Hm…neki beskućnikpedofil. Neznam kaj je. On nas pita kolko nam je godina. Fakof. Lik nam priča o kurvama iz njegovog kvarta. Wtf? Ošli i pustili ga da priča sam sa sobom. Dona mu šalje puse. To me ne čudi. Sviđa joj se Aki. Ou maj gad. Čoravica. :o)
I tak se Barbara i ja vozimo u onoj krntiji od tramvaja i uđe kontrolor. Ova se diže s poda i vadi pokaz. Meni je pokaz u novčaniku. Ups, nema ga. Ostadoše mi doma. „Ovaj, ja sam zaboravila pokaz“. I ja bi kolutala očima. Jebiga. Det didnt tačd mi sou aj stejd in a tramvaj. Barbara mi rekla da sam se proljepšala. Mislim, hvala, al to je teško izvedivo. :D
Ofarbali su nam štenge u zekaemu.
Sad su krvavo crvene. Dec najs.
Mrzim svoju smrdljifu seku.
Sad idem.
Pusa. I sve vas volim.
Post je objavljen 19.01.2006. u 23:39 sati.