heeeeeej....danas je u školi bilo odlično, doslovno odlično.....pisali smo prvi test u ovom polugodištu i to iz Hrvatskog i dobila sam 5, dobar početak, nema šta, sad bar imam poticaj za dalje....još jedna stvar što me veseli je to da sutra ne idem na prvi sat, a imamo Latinski, konačno da ja odem s Lat., a da imam opravdanje, jer sutra idem kod doktora, ali nije ništa strašno, zdrava sam ja, hvala Bogu.....ali ipak najbolje od svega je što je sutra petak(petak je dan, petak je moj dan....) , obožavam petak, najbolji je uključujući i subotu(da se ne zaboravi)...ja stvarno živim za vikend,volim izaći sa frendicom, onda poslje se nađem sa frendom i tak uživamo, obiđemo neke kafiće, ponekad cugamo, joj neću o cuganju prošli vikend sam se zgazila tak da mi je muka od same pomisli...fuj...al eto mora se ponekad, sve je to za ljude...stvarno ne znam o čemu da danas pišem,nemam neke bajne ideje,ali sam skužila da danas među ljudima vlada neka opuštena atmosfera, to je valjda zbog vremena, nakon one dosadne kiše napokon je izašlo Sunce...bilo mi je super kad sam se probudila i vidjela da je danas tako lijepo...jedva čekam proljeće da tako bude svaki dan...nema šta danas sam baš neka optimistična za razliku od prije, sve mi je nekako lijepo i super, koji mi je? možda je glupo što se ovo pitam, ali čudno mi je jer sam puno češće pesimistična, ali ne može se reći ni da je to loše...sve se to može gledat sa dvije strane, loše je kad su ljudi pesimistični i na neki način ne vjeruju da će se dobre stvari dogoditi njima,ali opet dobro je ponekad biti pesimističan jer tad ne postoji gubitak, jer misliš na grozne stvari,a kad se dese dobre onda se možeš veseliti, a kad si optimističan uvijek misliš da će sve biti dobro,a ako ne bude kako si planirao onda se razočaraš,ali sve u svemu dobro je ponekad imati nade i naginjati optimizmu pa makar se i razočarali...ima još jedna stvar koja me muči, ljudi su tako pokvareni i dvolični,ne treba im vjerovati, a moj je problem što previše vjerujem u ljude, jednostavno sam takva, čak i kad me neki ljudi iznevjere, ja se jednostavno ne mogu naljutit, čak i kad bih htjela, dali je to dobro ili loše? znam da neki misle da je dobro, a neki da je loše, ali to ni nije tako važno, u ovom svemu što sam htjela reći da je važno da se ljudi promjene jer ljudi sa dva lica ne pripadaju ni jednom ni drugom i uvjek ima tu još neko treće,ma sve je to zakomplicirano, a i ja to još zakompliciram svojim filozofiranjem,ali ima tu malo istine u svemu tome, možda sam to dobro objasnila i izfilozofirala, možda sam ja budući Sokrat broj 2?...lol...to ne znam,a li znam da sam danas stvarno naporna i da je bolje da prestanem pisat dok je još vrijeme....a ja vjerujem u vas i nadm se da ćete mi odgovorit na moja glupa pitanja...pozdravlja vas cura s jednim licem...puffica
Post je objavljen 19.01.2006. u 22:22 sati.