Šetam ulicom.
Oko mene neki čudni ljudi
Ružnih lica i glupih pogleda..
Tražim nešto nedodirljivo
Tražim nešto savršeno
Tražim nešto inteligentno
Tražim nešto osjećajno
Oko mene samo ništavilo
Abnormalna količina svega
Tako predvidljivog
Tako normalnog
Tako nezanimljivog
Vidim nešto nedodirljivo
Vidim nešto savršeno
Vidim nešto inteligentno
Vidim nešto osjećajno
Prohujalo je pokraj mene.
Ponovno vidim ono
Predvidljivo
Normalno
Nezanimljivo
Ne ovaj put se neću uklopiti
Ne ovaj put neću popustiti
Potiskujem strah
Param ga noktima
Tučem ga šakama
Želim ga zakopati
Želim ga strpati u kutiju
Želim ga diskvalificirati
Želim ga sublimirati
Bilo što samo da nestane
Počinjem trčati poput manijaka
Želim uhvatiti neuhvatljivo
Ljudi bulje
Vidim im paniku u očima
Ljudi se odmiču
Pretvaraju se u maglu
Stropoštah se na pod
I tada ugledah nešto lepršavo
Nešto šareno
Nešto veselo
Nešto osjećajno i inteligentno
Potrčih i uhvatih mu krila
Poljubih ga i pustih
Odlepršalo je i vratilo se
Još jednom
Još jednom
Još jednom
i tako u nedogled
Opet šetam onom istom ulicom
Smiješim se onim pogledima neshvaćanja
i odlazim….
Post je objavljen 10.04.2006. u 14:43 sati.