Uspomena me svojim zadnjim postom podsjetila da već duže vrijeme želim pisati o privatnosti. Napisala je da njen sin od 12 godina piše svoj blog i ona poštuje njegovu želju i mada je radoznala ne odlazi tamo. Potpuno ju shvaćam i razumijem :)
Moja kćer, Huluvuica, već par mjeseci ima svoj tajni blog. Pošto se služimo doma istim kompom ostavlja i link na njega kad komentira. Nije da nisam nikada došla u napast, ali mi je važnije njena želja da tamo ne odlazim, nego vlastita radoznalost. Ako ili kada kaže da mogu, onda ću sa zadovoljstvom kliknuti da vidim što to moje dijete piše. Do onda sigurno neću.
Svi kod kuće jako poštujemo sve ono što spada u nečije osobne stvari. Bilo da se to radilo o pošti, mobitelu, paketima ili kojekakvim folderima na kompu. Ako na nečemu piše moje ime, potpuno sam sigurna da to nitko neće otvoriti ni dirati. Recimo, moj prijatelj Ruda kad mi pošalje neki film poštom i naslovi na mene, obično stavi i pokoji roman Alan Forda za Zvončeka. Poštar dođe i donese paket, ali ga moj sin ne otvara iako zna da su njegovi romani unutra. Niti ja ne otvaram paket kad dođe na njegovo ime. Ili bilo čije koje nije moje. Makar znala da su unutra i samo računi. Te pogotovo ne otvaram ;)
Mobiteli svi mogu zvoniti dan i noć, nitko nema ništa s tim. Ako nije njegov mobitel. Najviše što netko od nas zna napraviti je odnijeti ga osobi čiji je. Ja, sasvim sigurno ni ne pogledam tko zove, vjerujem da i ostali tako. Pregledavati nečiji mobitel, tražiti nešto? Nikako. Poruke ili MMSe? Sačuvaj me Bože. To mi nekako spada pod prekapanjem tuđeg novčanika ili kopanju po džepovima.
Kompjuter i mejlovi imaju isti tretman. Ono što je za cijelu obitelj to se pročita na glas ili se pokaže, ono što nije ostane samo osobi kojoj je namjenjeno. Nije da imamo neke velike tajne, ja barem nemam, ali nekako se slobodnije osjećam kad znam da su osobne stvari i osobne poruke samo moje. Ponekad se nešto nevino može protumačiti na više načina i dvosmisleno, ovako nema ni te opasnosti.
Sad kad sve ovo čitam zvuči mi kao neko strogo pravilo. Nije. Nitko to nikada nije rekao, svi se samo tako ponašamo. Rekla sam već da kod nas doma postoji samo jedno pravilo : "Nećemo raditi ništa, šta nekog drugog smeta"
Ustvari... možda i to spada baš pod to pravilo :))
Post je objavljen 19.01.2006. u 07:56 sati.