aoaoaoaooah. nakon duugo duugo vremena eto opet sam tu. Što mi bi?! a niš, život. evo, sad sam malo bila u obilasku blogova (to isto nakon prilično dugo vremena) - - - jedan novi blog (koji me samo naveo da pomislim: “au fak”, ništa više, nije izazvao nikakve dublje emocije) a oni stari blogeri, original scena s početka, furaju neš svoje, neke čitam s guštom, a neke tek tako, da budem u toku. inače, evo mene s treninga... čovječe, kolko se mi pripremamo za to prvenstvo, trebalo bi nešto i bit (?!) oh yes... al kaže tota da budemo optimistični. pa nam priprema razne prijateljske tekme i slične stvari. pa neka, bar nešto dobro u tom svijetu. al danas ne znam šta mi bi, život mi je bio u opasnosti u par navrata. prvo igramo ja i zhuzhu u paru, ode nam lopta sa strane, ja hodam (pazite, hodam!!) po nju i odjednom iz čista mira doooom – zapela sama o sebe, skrivila nožicu a little bit i dupe završilo na podu. a svi se smiju, tako se složit na pod mogu samo ja. druga potencijalno opasna situacija nastupila je kada sandrica svom snagom ispucala servis, viče mi laki: pazi!!, a ja okrenem glavu baš u pravi čas i osjetim kako mi lopta prolazi 2mm od lica, čak mi je dotakla poslijednje izdanke kose u repu. kaže sandrič: sad ti bolje stoji, popravila sam ti frizuru. a thx. e da tako to ide. ljudi, bavite se sportom!!!!
ou maj gad kako mi se spava, to mi je kad se budim svakog dana 10 minuta ranije, to me uništava. a zašto?! k.k.? (to je u tvoju čast, linpeh) kako bi stavila leće. moram se pohvalit da nisam više u onoj populaciji ćoravih ljudi, i da mi tone više ne mora čitat sa grafoskopa, sad sve vidim. čak i koji bas dolazi na stanicu. čak i kad je mrak. aha aha.... e da, imam još 2 vijesti. loše. ne znam koja je tragičnija?!
1) i službeno je potvrđeno . . dumbledore je umro!! a već sam se bila ponadala da su mi lagali, da to nije istina, kad ono - - snape ga skucao. eh jebiga. svi najbolji kad – tad loše završe.
2) da, da, i to je službeno potvrđeno – moj tzv. blog postao je jedan od onih bljakastih ljigavih svakodnevnih jadnih i neizmjerno banalnih blogova. pa ono... mora bit tako kad nisam toliko hrabra u javnost iznosit baljezgarije svog bolesnog uma. za razliku od nekih (šta se toga tiče, svaka čast alastore)
e pa danas se odričem pisanja (do daljnjega) jer ne možete shvatit kako je naporno kad imate fucking englesku tipkovnicu, pa vam se znakovi šćž..i ostali nalazi na najneočekivanijim mjestima (npr. tamo gdje bi trebali biti navodnici ili zagrade) a onda su zagrade na mjestu gdje su inače crtice. i tako. jedno vuče drugo, pa cijela tipkovnica ispadne hmmm... zbunjeno?! katastrofalno. i za napisat ovako (relativno) dugačak post potrebno je imati veliku dozu koncentracije i strpljenja. a sad sam na izmaku. pa zato...... idem.
pozdrav svima koji su opterećeni svojom ali prvenstveno tuđom težinom. šta vas to uveseljava, uzbuđuje ili šta?! ma, bez obzira, šta da vam kažem – [u nadi je spas] ili je nada kurva?! boo, više ni sama ne znam. pišem nelogične stvari (a ide mi logika.....) a joj obećah prošli put drugi dio best of – a.. ma ko ga jebe, drugi put....
pozdrav svima, malima i velikima
teica
Post je objavljen 17.01.2006. u 22:05 sati.