stojim i ne događa se
gotovo ništa
zaboravio sam zašto sam ovdje
ali mislim da je moj zadatak
čuvati ulaz
u ovu zgradu
stojim
i ne događa se gotovo
ništa
ponekad dođe zima
prva zima bila je najteža
mislim da se sjećam
prve zime
hladno je
sve je hladnije i hladnije
odjednom postaje toplo
i ja znam da se
to vraćaš ti
sretan što te se napokon
mogu sjetiti
jer je toplina jedino
po čemu te mogu
prepoznati
DODATAK I: REČENICA, PREMUDRA!
DODATAK II: Večeras od 20 sati u Booksi drug Tomislav Zajec predstavlja svoj novi fini roman Ljudožderi i čita iz istoga. Bit ću tamo, a i vama, dragi blogočitatelji, preporučio bih isto.
Post je objavljen 19.01.2006. u 12:00 sati.